© Фото : Промо/МЦФ

Селекциона комисија америчке награде „Златни глобус“ објавила је званично на свом порталу goldenglobes.com аналитички текст о филму „Дара из Јасеновца“ у ком се каже да је реч о причи из једног од највећих логора за истребљење за који је у свету мало ко чуо.

Прича детета из логора за који је ретко ко чуо

„Већина прича из Другог светског рата испричана је из перспективе жртава на основу истинитих сведочанстава, али ретко видимо причу детета из концентрационог логора за који је ретко ко чуо, а Јасеновац је био један од највећих“, пише на порталу goldenglobes.com на почетку приказа филма „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Гаге Антонијевића.

Приказивање Антонијевићевог филма креће у биоскопима широм Сједињених Америчких Држава почетком фебруара, а поред трке за „Златни глобус“, представљаће Србију и у трци за 93. награду Америчке академије филмске уметности и науке – Оскар, у категорији за најбољи међународни филм.

Усташе убијале више него у другим логорима

Тексту на порталу goldenglobes.com бави се историјском позадином приче филма. Уз разумевање за српске жртве у њему се наводи да је о „Јасеновцу“, иако је био један од највећих логора за истребљење, у свету мало ко чуо.

„Овим местом управљао је владајући усташки режим, Хрватски револуционарни покрет, како су се сами називали. Они су били ултранационалистичка, фашистичка и терористичка група која је обављала прљаве послове хрватске владе, након што су Хрвати склопили пакт с Хитлером, брутално убијајући и мучећи више Јевреја, Рома и Срба него у већини других концентрационих логора,“ наводи се на порталу goldenglobes.com.

Потресна историјска сага „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Гаге Антонијевићана на јединствен начин описује борбу, храброст и страдања српског народа током Другог светског рата из перспективе десетогодишње девојчице Даре.

Ову трагичну причу, написану на основу истинитих догађаја и сведочења жртава рата, гледаоци из Чикага, Даласа, Хјустона, Атланте, Феникса и других већих градова имаће прилику да погледају од 5. фебруара, а нешто касније филм ће се приказивати и у Филаделфији, Детроиту, Индианаполису, Орланду, Кливленду и бројним другим метрополама широм САД.

Комадант Јасеновца: Срби су нижа раса

Филм, који су подржали Влада Републике Србије и Филмски центар Србије, говори о породици разореној смрћу и раздвајањем, од које остају само десетогодишња Дара и њен двогодишњи брат Будо. Дара преузима на себе мисију да заштити и спаси свог малог брата.

„Редитељ се не либи да прикаже злочине који су почињени, као и да скрене пажњу на податак да су Немци тражили од команданта логора да ‘очисти’ локално становништво од Јевреја и Рома, али не и од Срба. На то им је усташки командант логора одговорио да Срби (и Словени уопште) потпадају под нацистичку категорију ‘Untermenschen’ (нижа раса)“, истиче се на порталу goldenglobes.com.

Први филм о страхотама Јасеновца

„Ово је први играни филм који разоткрива страхоте Јасеновца и расветљава бесмислене злочине почињене на штету стотина хиљада жртава, од којих су многа била деца. И док филм открива ове трагедије, на крају прича причу о преживљавању и отпорности, о снази, храбрости и истрајности,“ каже редитељ Антонијевић.

Он је раније за Спутњик истакао да је најважније да се прича о том злу исприча коначно и да се ти крици јасеновачких жртава који су 75 година гушени чују што даље.

За глумца Игора Ђорђевића грађење лика усташе Анте Врбана је било тешко и потресно: Осећања сам да је филм “Дара из Јасеновца” настао као узвишена и људска потреба за сећањем на многе жртве једног лудила, испричан наративом пажљиво бираним и режираним.

Његов колега Марко Јанкетић игра злогласног заповедника логора Јасеновац Макса Лубурића.

„Немам сцену у којој убијам. Ја задајем наређења која други извршавају. Сећам се да су статисти, Роми који су свирали, играли и глумили логораше, били забезекнути оним што су видели, а то је глума. Замислите како је то изгледало у стварности“, рекао је Јанкетић за Спутњик.

(Спутњик)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here