Фото: Скриншот Јутјуб

Заједно са девет источних чланица западне војне алијансе, амерички председник стоји иза обавеза да сви бране нападнуту чланицу.
Није било конкретних обећања о повећању броја војника. Ипак, једна чланица се издваја.

На самиту са шефовима држава и влада девет источних чланица Северноатланског пакта у Варшави, амерички председник Џозеф Бајден поновио је суштину своје поруке са путовања у Пољску и Украјину: „Обавеза Сједињених Америчких Држава спрам НАТО је апсолутно недвосмислена. Често сам то говорио и рећи ћу још једном – члан пет је света дужност на коју су се САД обавезале. Бранићемо сваки педаљ територије НАТО.“

Члан пет уговора о чланству у Северноатланском пакту одређује узајамну помоћ у случају напада. „Руски напад на Украјину утицао је на безбедносну ситуацију у читавом свету“, рекао је пољски домаћин, председник Анџеј Дуда. Додао је да се годину дана од почетка руске агресије желе изнаћи начини да се Украјини још боље помогне, докле год је неопходно.

Иза затворених врата вероватно се разговарало и о испоруци авиона Ф-15 или далекометне артиљерије. Конкретне одлуке, међутим, нису објављене. Испред хотела у којем је био смештен амерички председник проукрајински демонстранти су захтевали: „Дајте сада Ф-15 Украјинцима!“

У Кијеву је овај хитан захтев амерички председник Бајден чуо из уста украјинског председника Володимира Зеленског. Украјински политичари и експерти тврде и после Бајденовог говора у Варшави, да се без тог оружја не може победити у рату.

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, који је учествовао на самиту у Варшави, рекао је да Запад мора да прошири своју подршку Украјини. „Годину дана након инвазије, Путин не припрема мир. Напротив, он припрема више рата“. Столтенберг је додао да се Украјини зато мора дати оно што јој је потребно да би победила.

Б9 заступа интересе источног крила

После напада Русије на Украјину и анексије Крима 2014, на иницијативу Румуније и Пољске оформила се група од девет држава – Група деветорице (Б9). У њој су бивше совјетске републике Естонија, Литванија и Летонија, као и бивше чланице Варшавског пакта Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, Румунија и Бугарска. Осим Чешке и Бугарске, све те земље граниче се с Белорусијом, Украјином или Русијом.

Оне се осећају угрожене руском агресијом. Намеравају да тесно сарађују у одбрани источног крила западне војне алијансе, а подржавају их остале чланице НАТО.‚

Осам борбених група на истоку

После напада Русије на целу Украјину прошле године, НАТО је формирао четири нове борбене групе у Словачкој, Мађарској, Бугарској и Румунији. Оне су већ постојале у балтичким државама и у Пољској – формиране су 2017. због напада проруских група на истоку Украјине.

Мултинационалне јединице с војницима из више држава НАТО имају око хиљаду људи, што је снага једног батаљона. Борбена способност или моћ одвраћања тих трупа није посебно велика. Оне више симболизују обавезу држава западне војне алијансе да заједнички бране савезничке територије у случају да Русија или Белорусија нападну.

Осим тога НАТО организује надзор ваздушног простора на источној граници: 30 савезничких авиона стално патролирају небом. У случају опасности они могу да пресретну противничке авионе.

НАТО је донео одлуку да ојача противракетну заштиту на свом источном крилу. Војни стручњаци у Бриселу кажу да је тренутна одбрана мањкава. Потребни су додатни системи као што је Патриот. Осим тога, НАТО је преместио додатне војне бродове у Црно море, како би заштитио обале Румуније и Бугарске.

Не ради се само о Пољској

Председник Пољске Анџеј Дуда оценио је да је сусрет девет држава источног крила са америчким председником и генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом „екстремно симболичан и веома важан за све нас, за читав регион“. Дуда је додао да Бајден није посетио само Пољску.

„Самит Б9 посматра се и презентује као сусрет с укупном источном фалангом. Пољска ту делује само као прва међу једнакима, али не и као лидер групе“, каже политиколог Марек Мадеј с Варшавског универзитета. Пољска је највећа земља у групи и има изразито национално оријентисану владу.

Више америчких војника за Европу?

Највише је америчких војника у Пољској, тамо је стационирано 10.000 људи. Међутим, то није стална, већ ротирајућа постава, која се мења на сваких неколико месеци. САД су на челу борбене групе у Пољској, око 3.500 војника стално је стационирано у тој земљи. Припремни главни штаб би могао у случају потребе да обезбеди брзо премештање већих борбених јединица на исток.

„Пољска је замислила, а то су предложиле и друге чланице алијансе, да се у свакој чланици НАТО на истоку стационирају додатне трупе које би онда имале снагу бригаде“, каже Михал Барановски из америчке фондације Немачки Маршалов фонд. Вашингтон је још на самиту у Мадриду лета 2022. показао спремност да у случају потреба пошаље додатне трупе. О томе ће се одлучивати на следећем самиту лидера алијансе јула ове године у Вилњусу.

Поред руководећих задатака у борбеној групи у Пољској, америчке трупе присутне су у мањем броју у укупно седам од осам борбених група. Американци имају у Европи 100.000 војника. Највећи контигенти су у Немачкој, Великој Британији, Италији и Шпанији. У кризним хладноратовским периодима било их је четири пута више.

Мађарска се издваја
Мађарска није ускладила корак с другима. Најмања борбена група НАТО у Мађарској нема америчких војника. Премијер Мађарске Виктор Орбан оклевао је приликом формирања борбене групе. Он је у земљу пустио само војнике из Хрватске.

Мађарска влада једина је међу владама чланица НАТО која одржава релативно добре односе с режимом Владимира Путина. Мађарска добија јефтин гас из Русије. Руске фирме у Мађарској граде једну нуклеарну електрану.

Прошле недеље је екстремни националиста Виктор Орбан у обраћању нацији рекао да његова земља неће испоручити оружје Украјини и не осећа се угроженом од Русије. „Морамо да се држимо по страни“, рекао је Орбан и додао да Мађарска не сме дозволити да је увуку у рат. Мађарски премијер је рекао да су у Европи Мађарска и Ватикан једини који имају такав став и додао да је за то крива Немачка која је заузела конфронтациони курс и за собом повукла остале чланице Европске уније.

Из дипломатских извора се сазнаје да ће мађарски премијер ових дана још једном покушати да блокира нови пакет санкција Европске уније против руског агресора. Осим тога, Мађарска је, поред Турске, једина чланица НАТО која још није ратификовала приступање Шведске и Финске алијанси. Портал „Политико“ Орбана је назвао „Путиновим саботером“ у Европи.

Извор: Б92

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here