БиХ и Србија су две земље на западном Балкану које су у потпуности окружене чланицама НАТО.

Обе земље граниче с Хрватском, која је у Северноатлантском савезу од 2009. године. Србија се граничи с Мађарском, која је чланица од 1999. године, као и с Румунијом и Бугарском, које су чланице од 2004. године. БиХ и Србија на југу граниче се с Црном Гором, која је чланица од 2017. године, а Србија се граничи и са Северном Македонијом, најновијом чланицом, која је у Алијанси већ готово две године, наводе „Независне новине“.

И самопрокламовано Kосово није чланица НАТО-а, али ради се о територији коју као независну државу не признају ни Србија ни БиХ.

Главни и основни разлог што БиХ и Србија нису чланице Алијансе јесте чињеница, како се наводи у тексту на овом порталу, да је српски народ и даље изразито против чланства. Kако се сада ствари чине, није извесно да ће се ово променити у догледној будућности, а НАТО у својим званичним комуникацијама обема земљама даје слободу и право да се одлуче желе ли чланство и какав облик сарадње им одговара с обзиром на то да је принцип Алијансе да поштује одлуке локалних власти о статусу своје земље.

Србија има Партнерство за мир и с НАТО-ом редовно потписује Индивидуални партнерски акциони план. На званичној страници Алијансе истиче се да НАТО поштује неутралност Србије.

„Србија продубљује политички дијалог и сарадњу с НАТО-ом на питањима од обостраног интереса, попут важног фокуса на развоју демократије, институција и реформе одбране. Мада Србија тежи чланству у ЕУ, за разлику од осталих западнобалканских партнера, не жели да се придружи Алијанси“, наглашено је у НАТО-у.

Званично и формално, и БиХ тежи чланству у НАТО-у, јер је 2009. године Председништво БиХ упутило писмо у Алијансу, изражавајући спремност да ради на чланству. Kао резултат тога, НАТО је наредне године на самиту у Талину позвао БиХ да приступи Акционом плану за чланство, под условом да реши питање државне и војне имовине. НАТО је прво неколико година инсистирао да се ово питање реши, а онда је, ипак, крајем 2019. године одлучио да активира МАП, иако БиХ није решила питање државне и војне имовине. У међувремену, РС је променила став о Алијанси, и истиче да неће дати сагласност да БиХ постане чланица, а у НАТО је послан документ „Преглед одбране“ у оквиру МАП-а, који не прејудицира чланство. Истовремено, најављује се и да ће РС сама донети закон о решавању питања војне и државне имовине на својој територији, пишу „Независне“.

„Учешће БиХ у МАП-у не прејудицира било какву одлуку о чланству. БиХ треба да настави спровођење демократских и одбрамбених реформи како би испунила своје аспирације према НАТО-у и ЕУ и да постане функционална и демократска независна држава“, наглашавају у Алијанси

Треба напоменути и то да су пре писма из 2009. године формиране заједничке Оружане снаге БиХ, за шта су биле и садашња власт и садашња опозиција у РС.

„Да би било која земља могла да буде неутрална, потребно је да заинтересоване војне стране обострано признају неутралност. То се, на пример, десило са СФРЈ, чији су статус неутралности признали и НАТО и Варшавски блок. На сличан начин неутралност су добиле Аустрија, Финска и Шведска, док је Швајцарска своју неутралност стекла знатно раније. Примера ради, СССР је пристао да после Другог светског рата повуче своје трупе из Аустрије у замену за то да Влада Аустрије пристане на војну неутралност, што се и десило.“

„Данас Русија жели да на сличан начин Украјина прихвати неутралност, у замену за посредовање о разоружавању проруских трупа из источног дела Украјине, али НАТО, засад, не показује спремност да прихвати овај предлог јер Влада Украјине, барем званично, и даље жели да та земља постане чланица. Наиме, у НАТО-у сматрају да се питање неутралности било које земље не може решавати без воље укључене земље“, пише у тексту „Независних“.

„За разлику од Украјине, много већа шанса је да се призна неутралност Србије, јер Влада Србије и српски народ желе неутралност у односу на оба војна блока. Уколико буде решено питање Украјине, може се очекивати да ће НАТО и Русија разговарати и о статусу ове земље. Међутим, те преговоре би додатно компликовао статус самопроглашеног Kосова, с обзиром на то да је оно одвојено од Србије захваљујући НАТО интервенцији 1999. године, а Русија везује питање ове покрајине с рјешењем статуса Kрима, који је припојила 2014. године“, додаје се у чланку.

Intermagazin

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here