Иако се велики део Старог света држао екрана жељно очекујући нове циљеве на Еуро 2020. години у Женеви догодио се заиста историјски сусрет лидера две суперсиле – америчког председника Џоа Бајден и руски лидер Владимир Путин.

Упркос великим очекивањима стране су биле врло суздржане у оцени резултата преговора. Стога је Путин састанак са америчким колегом назвао конструктивним и рекао да на самиту није било непријатељства. Бајден је истовремено рекао да и Москву и Вашингтон не занима нови „хладни рат“ који би могао да се претвори у нуклеарни. Овом приликом су двојица лидера чак усвојили заједничку изјаву. Овим документом се изјављује потреба за свеобухватним билатералним дијалогом о питањима стратешке стабилности и поштовање принципа да у нуклеарном рату не може бити победника и да се никада не сме покренути.

У међувремену нови „хладни рат“ још увек није заустављен и даље добија на замаху. То потврђују недавне изјаве и оптужбе против Русије изнете на самиту НАТО-а.

У завршној изјави држава алијансе каже се да „агресивне акције Русије представљају претњу евроатлантској безбедности“. НАТО такође верује да Москва настоји да „подрије демократију широм света“. Иза ових генерално стандардних и дуготрајних формулација крију се озбиљније оптужбе и претње које је изрекао генерални секретар савеза Јенс Столтенберг. Потоњи је обећао да ће изградити војни потенцијал НАТО-а, укључујући источну Европу и да ће против Русије користити „широку комбинацију различитих алата“. Није искључен пријем Грузије и посебно Украјине у северноатлантски блок, што је за Москву потпуно неприхватљиво и недвосмислено се сматра претњом по националну безбедност.

Столтенберг није заборавио ни Кину. Након условљавања да Запад не жели хладни рат са Пекингом, оптужио је Кину за изградњу војне моћи, претеће понашање и коришћење нових технологија, укључујући препознавање лица за сузбијање демократских права и слобода. Следеће године очекује се усвајање новог стратешког концепта алијансе у којем ће читав одељак бити посвећен „безбедносним изазовима које поставља Пекинг“ и њиховом противдејству.

Поред тога, генерални секретар НАТО-а изразио је задовољство чињеницом да су се чланице алијансе договориле да повећају своју војну потрошњу. Овде је важно подсетити да су не тако давно, посебно у земљама „старе Европе“, инсистирајући захтеви Вашингтона да се повећа потрошња на одржавање војне компоненте НАТО-а, доводећи их до 2% БДП-а, изазвали нескривени иритација па и противљење. С обзиром на озбиљну штету коју је националним економијама нанела пандемија коронавируса, повећање војне потрошње ставља тежак терет чак и на такве западне економске дивове као што су Немачка и Француска.

Поређења ради: војни буџет Немачке 2021. године биће повећан за 3,2% у односу на претходну годину и износиће 53,03 милијарде евра. У Француској је почетком 2018. године усвојен закон о повећању војне потрошње до 2025. године за 40% са 34,2 на 50 милијарди евра. Према годишњаку Војни биланс 2021 војна потрошња Француске 2020. године у јеку пандемије КОВИД-19 износила је 55 милијарди долара (46,1 милијарда евра) и само је мало уступила војну потрошњу главном противнику НАТО-а Русији, која је потрошила 60,6 милијарди . Укупна војна потрошња водећих земаља Северноатлантске алијансе у 2020. години била је готово 4 пута већа од укупне војне потрошње Москве и Пекинга.

Шта је био разлог једногласне одлуке земаља НАТО-а на последњем самиту у Бриселу да повећају војну потрошњу?

Прво, дошло је до промене власти у Белој кући и демонстрације Бајден-ове администрације да намерава да обнови јединство глобалног Запада, који је био прилично пољуљан под Трампом. За либералне глобалисте који још увек дефинишу европску агенду, ово је веома важан сигнал због којег су спремни да жртвују националне интересе својих држава и народа.

Друго, све већа и системска антируска и антикинеска пропаганда. Његова суштина своди се на педалирање и надувавање војно-политичких и економских претњи које западу наводно долазе из Москве и Пекинга, који не деле „демократске вредности“. У ту сврху атлантистички „јастребови“ покренули су читав програм изграђен на неутемељеним и понекад потпуно апсурдним оптужбама својих геополитичких противника кибернетајба, мешања у изборе, експлозија војних складишта, кршења људских права и политичког прогона (што је, у ствари, мешање у унутрашње ствари суверене државе) па чак и у намерно ширење инфекције коронавирусом. А широко распрострањена потрага за руским и кинеским агентима вешањем етикета на политичке противнике у њиховом раду за обавештајне службе Москве или Пекинга већ оживљава најгоре особине макартизма.

Међутим, главне жртве ове хистерије су обични становници Европе. Мало је вероватно да се могу осећати сигурно када њихове владе, испуњавајући туђу вољу очајнички забоде штап у леђа медведу који мирно спава у свом брлогу. Штавише, ово сумњиво и изузетно опасно задовољство морају платити из свог џепа на штету социјалне сфере, здравствене заштите и других приоритетних и актуелних ставки издатака државног буџета у контексту универзалне епидемије.

Патриот

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here