29. септембра 2012. године у Крушевцу преминуо је потпуковник Вељко Раденовић (1955-2012), један од највећих јунака у редовима српске полиције, познат и као предводник ослободилачке битке за Ораховац јула 1998.године.
Њему је посвећена чувена песма “Ђенерале, ђенерале”, коју је написао Гаврило Кујунџић, сведок опсаде Ораховца и околних села, током које су терористи киднаповали више од 100 неалбанских цивила, жене, децу, старце.
Тела многих од њих пронађена су у масовним гробницама, а верује се да би жртава било и више да у то време,да у то време, капетан Раденовић није са својом јединицом успео да пробије упоришта ОВК.Вељков син, Вукашин, који је наставио очеву традицију у униформи,испричао је својвремено за “Новости” да је о херојству свог оца сазнавао углавном од других људи, јер капетан је био врло скроман, прави јунак.
Причали су ми да је умео да организовао акције, „као да је луд“, као да није свестан да може сваког тренутка да изгуби главу – причао је раније за „Новости“ син Вељка Раденовића.“Ђенерал“ у кога су се кунули чланови његове јединице био је први у борби,многима је спасио живот. Својевремено је био рањен у Вуковару, а на Космету је снајпер погодио капу. Ту капу брижно чувају наследници Раденовића у Крушевцу. На боловање није ишао,иако је имао дијабетес 20 година! Тако се догодило да би са инсулином улетао у најтеже битке за ослобађање цивила. Последњих 7 година живота провео је већ нарушеног стања, због унапредовале шећерне болести, одсекли су му ногу.
Вељко Раденовић је рођен у Ђаковици, одрастао у Пећи, школовао се у Вучитрну. По завршетку Средње школе унутрашњих послова, добио је прекоманду у Призрен, где је провео већи део радног века.
Након рата на Космету, после 2000.-е године водио је посебну јединицу полиције за рејон Куршумлија, а потом учествовао у формирању Жандармерије. До пензије је био на месту помоћника командата Одреда жандармерије у Краљеву.
С. Бабовић
Novosti.rs
