Старији памте, млађи читају и из прича знају како је један диктатор 5. октобра 2000. године пао. Нажалост, 21 годину касније, дозволили смо истима да нас окупирају и узурпирају, али без слободе нема жртава. Некада је то био Чачак, данас је то Шабац.

Осим што је град кошарке, Чачак је био и град слободе. Први аутобуси из унутрашњости тог 5. октобра 2000. рушили су барикаде како би дошли на до сада највећи скуп у историји Београда, како би срушили Слободана Милошевића, Војислава Шешеља и Александра Вучића. Чачани менталитетом и темпераментом унели су врелу крв у и тада поспане Београђане, пробудивши их из сна, понели су велику жртву и наследницима оставили слободарски дух.

Нашом грешком дозволили смо да исти опет заседну на наш праг. И опет морамо све изнова, поново мора Београд да се дрма, а овога пута „Чачак“ је – Шабац. Слика када Вучићеви хулигани, криминалци и батинаши багерима, летвама, штанглама, чекићима нападају народ је обишла свет. Али сада је град на Сави – град слободе, поносни чивијаши не дају на себе, али ни на Србију.

Живеће овај народ, буди се Србија, јуче Чачак, данас Шабац, из дана у дан, викенда у викенд, до 3. априла 2022. бориће се грађани Србије за слободу, част и достојанство.

Пољупце је чак из Лувра слала Шапцу, Монализа…

https://direktno.rs/

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here