Доскорашњи затвореници Гвантанама неће у Србији боравити у некој од казненопоправних установа, већ ће се наћи на слободи и биће интегрисани у друштво.

Бар је то план, који је у уторак потврдио и амерички амбасадор Кајл Скот, истакавши захвалност Србији и изразивши наду да ће двојица затвореника једног од најпознатијих затвора на свету, који се ускоро затвара, наћи своје место у српском друштву.

Таџикистанац Мухамед Давлатов, који користи име Омар Абдулајев је 2008. године добио могућност да буде пуштен на слободу, међутим, поступак се одужио, с обзиром на то да његов трансфер није омогућен јер је процењено да неће бити безбедан у домовини.

Због тога је остао у Гвантанаму наредних осам година, а сада је донета одлука да буде пребачен у Србију, где ће бити на слободи.

Скот је у уторак изјавио да је важно да затвореници буду интегрисани у српско друштво и истакао да је пријем два притвореника из Гвантанама дуго планиран и да је то део програма за затварање војног затвора.

Према његовим речима, САД имају помоћ од много земаља у реализацији тог плана, а Србија је, међу петнаестак европских земаља, које су примиле затворенике из Гвантанама.

„Најважније је да су они ту и да сада нађу начин да почну нови живот у Србији“, рекао је Скот и додао да је Влада Србије већ урадила неколико корака у том правцу.

Двојица која су пребачена у Србију су ухваћена крајем 2001.године током рата у Авганистану и предата војсци САД која их је држала у притвору без суђења више од 14 година, пише њујоршки дневник, који наводи другачија имена притвореника него што је саопштила америчка влада.

Према писању њујоршког лица јеменски притвореник Мансур Ахмад Саад ал-Дафи је некада „вероватно био нижи борац повезан са Ал Каидом“, али је променио начин размишљања у затвору, научио енглески и завршио курсеве потребне да добије диплому средње школе.

Од 2012, углавном се придржавао правила притвора, наводи лист.

Један од услова за пуштање на слободу затвореника је да они ни на који начин у будућности не могу да буду претња по националну безбедност САД.

Дебату о томе је недавно покренута и у Конгресу, након што је један бивши затвореник пребачен у Уругвај, али му се тамо изгубио сваки траг.

Амерички медији наводе да су трансфери такозваних „заувек затвореника“ често успорени због проблема у матичним земљама и потребе да се нађе трећа земља, која „може да пружи наџор и рехабилитацију“.

Б92

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here