Само се чини да односи превагу најновија ултралиберална идеологија, која негира било какве традиционалне облике организације друштва и приватног живота – од суверене државности и културних традиција до породичне и полно-сексуалне усмерености

* Најновија америчка левичарска агенда губи способност да се ефикасно такмичи са такозваним аутократијама – односно са оним земљама и блоковима који нису прихватили нову идеологију

* Изучавање такозване „критичке расне теорије“, са сталним нападима на „токсичну мушкост“ и проглашавањем за „расизам“ сваког испољавања не само патриотских осећања, већ чак и елементарне грађанске свести – све је то створено да демонтира Сједињене Америчке Државе као националну државу. На њиховом месту треба да постоји канцеларија глобалног капитализма са услужним особљем које живи у постиндустријским „зеленим“ градовима

* Колективни Запад без своје нове идеологије не може утицати на цео свет нити остати на окупу. А управо та идеологија му смета да остварује главно – да успешно конкурише недемократијама

_______________________________________________________

Аутор: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ

ПРЕ само неколико месеци, читајући главне новине у Сједињеним Државама, Великој Британији и континенталној Европи, могао се стећи утисак да се нова генерација глобалних босова, коју представља Бајденова администрација, незаустављиво креће ка потпуној победи.

Штавише, да не превагу не односи само „груба“ стратешка снага Запада, већ и његова најновија „инклузивна“ ултралиберална идеологија, која негира било какве традиционалне облике организације друштва и приватног живота – од суверене државности и културних традиција до породичне и полно-сексуалне усмерености.

То наглашено победничко расположење захватило је и многе изван колективног Запада. Укључујући и неке у Русији.

Далеко од тога да су се сви обрадовали тој победи!

Многи отворено не воле савремену лево-либералну културну агенду Вашингтона и Алијансе демократија коју он покушава да створи. Али, мало ко сумња да ће та агенда на крају бити универзално прихваћена (ако буде потребно, и наметнута). У сваком случају, унутар „Алијансе“ и у оним државама којима ће бити дозвољено да с њом тргују и културно опште.

Али, није све тако једноставно. Ствар није чак ни у томе што „културни програм“ глобалног либерализма одбацује половина Запада и убедљива већина људи изван њега. То се једноставно не може сматрати озбиљном препреком. Поента је у другоме.

Најновија америчка левичарска агенда губи способност да се ефикасно такмичи са такозваним аутократијама – односно са оним земљама и блоковима који нису прихватили нову идеологију.

Задатак „показивања ефикасности и конкурентности“ либералне демократије није садашња Бела кућа себи поставила ради саморекламерства.

Амерички аналитичари увелико говоре да ће у турбуленцијама у наредних 10-15 година Запад можда почети да губи у борби против „лоших момака“.

Чињеница је да идеолошку агенду, коју активно подржавају спонзори Демократске странке, формира управо њено радикално крило.

Без ове идеологије, технологија политичких манипулација и административних ресурса немогуће је решити питање власти у САД и Европи.

Одржавање контроле над технологијама, ресурсима и међународном поделом рада у корист транснационалних корпорација и међународне финансијске елите захтева успостављање новог система вредности. Јер, све док стари опстаје, неизбежно је непрестано репродуковање конзервативно-популистичког отпора „храбром новом свету“.

А тај отпор може пре или касније срушити глобално руководство.

Стога либерали, чак и у самом центру колективног Запада, у Сједињеним Државама, доследно уништавају темеље суверене државности. Подривају веру у државу, у њен устав, историју, вредности и институције.

Изучавање такозване „критичке расне теорије“, са сталним нападима на „токсичну мушкост“ и проглашавањем за „расизам“ сваког испољавања не само патриотских осећања, већ чак и елементарне грађанске свести – све је то створено да демонтира Сједињене Америчке Државе као националну државу.

На њиховом месту треба да постоји канцеларија глобалног капитализма са услужним особљем које живи у постиндустријским „зеленим“ градским зонама…

Идеологија климатских промена изазваних човеком (а ово је идеологија, а не наука) погодно је средство за узицање на међународну поделу рада. Али, да су само службеници Вашингтона и Брисела ангажовани на ширењу ове идеологије, нико у њу не би веровао. Због тога је била потребна читава војска „зелених црвених гардиста“ да окупира академске институције, интернет странице и политичке организације на Западу.

Они такође делују на територији „аутократија“, али тамо се спорије шире и имају много мање успеха.

А сада браниоци Мајке Земље већ критикују администрацију Бајдена и руководство ЕУ што нису предузели одлучне кораке за смањење потрошње фосилних горива. Захтевају тренутни прелазак на угљендиоксид-неутралну економију…

Кина, као највећа „аутократија“ на свету, обећала је да ће почети да смањује производњу електричне енергије на угаљ тек од 2025. године, па ће бити бескрајно задовољна конкурентом попут Савеза демократија који користи искључиво „чисту“ енергију и има само „зелену“ инфраструктуру.

А какве личности – пре свега на Западу! – васпитава и фаворизује нова леволиберална идеологија?

Мало је рећи: антибеле расисте!

Њен „Нови човек“ мора постати полно дезоријентисани космополита без породице који не поштује старије и нема децу.

Колико су такви појединци конкурентни?

Од њих се не може изградити никаква организација, ништа осим роја. Јер, колектив и даље претпоставља неку врсту поштовања хијерархије и барем неких вредности, а оне су забрањене том идеологијом.

Штавише, западњаци такође морају постати необразовани.

Бескомпромисна борба за „расну правду“ већ је довела до тога да школе и универзитети у Сједињеним Државама почињу да „олакшавају“ наставни план и програм – да се избегава предавање тешких предмета да се небела деца не би осећала „неравноправно“.

Неки политичари су већ отишли ​​толико далеко да су сам принцип меритократије (награде за заслуге и знање) прогласили „расистичким“. Наравно,ускоро ће бити објављено да ће роботи заменити људе, што ће решити проблем ефикасности либералних демократија.

Као прво, тих робота још нема, за њихову појаву у броју потребном за целе индустрије – биће потребно много људи који добро знају гфизику и вишу математику, плус – квантну механику и електродинамику. А управо њих, како је кренуло, ускоро неће бити уопште.

Колективни Запад без своје нове идеологије не може утицати на цео свет нити остати на окупу. А управо та идеологија му смета да остварује главно – да успешно конкурише „недемократијама“.

Испред нас је свет у којем „аутократије“ наводно треба да буду поражене, а да све  „демократије“ живе у „зеленој“ постиндустријској сутрашњици. Без породица и образовања, али зато са роботима.

Само: достићи такав свет није могуће због – стремљења ка таквом свету!

Тај зачарани круг на Западу изгледа почињу да схватају.

Лидери глобалног либерализма пре или касније ће пожелети да пресеку тај Гордијев чвор, али ће то бити – друга прича…

Факти.орг

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here