Синоћ је у организацији црквене општине Подгорица одржана јавна трибина под називом „Литије двије године послије“.
У врло уском формату од два свештена лица и два поприлична анонимуса у животу Цркве, било је ријечи о свему и свачему а најмање о Литијама.
Да би спрдња и провокација од стране организатора била још већа један од гостију у црквеној сали, Мићун Милатовић, некада је водио бивши фејсбук подкатс под веома „побожним“ именом „све по списку“ а други је нови аналитичар монтенегринско дукљанске усмјерености Срђан Перић.
Трибину је водио познати црногорски православни прота фра Гојко Перовић знаменит по својим разноликим монтенегринским велеслаломима.
У току трибине дукљански аналитичар Срђан Перић је изнио низ лажи, увреда и фалсификата према СПЦ у Црној Гори. На примјер: Име „Српска Црква“ је по њему проблематично због националног префикса. СПЦ је по њему млађа од Митрополије Црногорске. Темељни уговор треба се стога потписати са Митрополијом Црногорском а не са СПЦ. Етнофилетизам је главни проблем у Цркви. Све вјерске заједнице у Црној Гори нијесу равноправне …
Зачудо прота Гојко ни једном ријечју није стао у одбрану Српске Цркве од таквих лажи и увреда већ је јавно потврдио да је такав став дукљанског аналитичара Срђана Перића легитиман те да он као свештеник нема ништа против таквог става.
Ни у једној јединој реченици оба свештеника СПЦ, прота Гојко Перовић и прота Никола Пејовић, нису на примјер поменули да су можда они Срби али су подвукли да су Црногорци и да Црна Гора има хиљадугодишњи државну историју. Какве то везе има са Литијама питајте њих двојицу.
Значи отац Гојко и аналитичар Друге фамилије Срђан Перић, су забринути да ми Срби не одемо у јерес етнофилетизма. Јер то само изгледа нас Србе хвата.
Црногорци су изгледа три пута вакцинисани против тога. И оверени бустером, мада могу бити преносиоци. Могу чак и да оболе али са блажим симптомима. Нажалост стварност их демантује јер управо национални Црногорци имају најчешће и најтеже облике тог етнофилетистичког вируса са елементима шизофреног и агресивног лудила.
Ово је тако директно и дирљиво показивање ширине и љубави кружока оца Гојка према сваком Црногорцу, ма гдје он припадао и ма гдје живио.
Кружок оца Гојка жели чути свачији став, осим наравно ретроградних и заосталих Срба, прије него се потпише Темељни уговор.
У кружоку о. Гојка нема ни Јудеја ни Јелина, ни Срба свакако, ту су само Црногорци.
Отац Гојко и Црногорци у врху Митрополије су наравно увијек за дијалог са свима, осим са Србима. За њих, забринуте црногорске пионире ништа није тако страшно као српски дивљачки етнофилетизам.
Они ово као раде за наше добро. За размјену мишљења. Да свако може рећи шта жели, осим да је Србин. Да нико не буде тужан.
Да не падне ни једна суза. Ако баш мора нека буде српска, јер они се само труде да ми Срби не останемо затуцани и непокајани.
Ту су о. Гојко и аналитичар Друге фамилије Срки Перић да нас дезетнофилетизују. Зато по њима име СПЦ треба лишити српског атрибута и тако усрећити све и умирити и Цркву и народ и државу. Нарочито Другу фамилију и дубоку свјетску државу.
Само та једна једина ријеч „Српска или Срби“ нека се избрише и сви проблеми у црногорском друштву ће нестати. Јер мир је њихова нација али се црногорство подразумијева.
Срђан Мирковић
