Чувена слика Паје Јовановића “Проглашење Душановог законика”, још позната и као “Крунисање цара Душана”, једно је од најпознатијих дела српске историје уметности. Рађена је 1900. за потребе Светске изложбе у Паризу на којој је награђена златном медаљом, а мање је познато да је уметник на њој, осим цара Душана, приказао и још неке, као стварне, тако и епске личности из прошлости Србије.
Слику “Проглашење Душановог законика” односно “Крунисање цара Душана” Паја Јовановић је радио по наруџбини Краљевине Србије тј. краља Милана Обреновића. Прво дело, завршено 1900. награђено је златном медаљом у Паризу и током наредних година постало је веома популарно, па је Јовановић урадио још неколико варијанти, различитих формата, на више начина и за различите потребе. Данас их постоји седам од којих се највећа слика чува у Народном музеју у Београду.
За потребе слике, Паја Јовановић се много спремао. Ишао је у теренска истраживање, проучавао је одећу, војну спрему, грбове средњовековне српске властеле, као и фреске из цркава и манастира које су му послужиле као инспирација за ликове.
Лик царице Јелене урађен је према Мили, девојци у коју је Паја Јовановић у младости био смртно заљубљен и коју је запростио, али је брак одбио њен отац. Осим тога, сликар је на неки начин и сам постао један од актера дела јер је као једног од званица на свечаности насликао и себе! Препознаћете га у групи дубровачких изасланика, лево, али и по томе што је то једини лик на слици који не гледа у правцу цара и царице већ ка нама, посматрачима (мада, постоје и теорије да је у питању краљ Милан који је и наручио дело).
Такође, мање је познато да се за сваки лик који се појављује на слици зна кога представља! Сам Паја Јовановић је пре израде слике направио скицу на којој је и означио личности које је приказао. Поред историјских, на делу су се нашле и полулегендарне личности, као и оне из епске поезије.
Дакле, ко је ко на слици “Крунисање цара Душана”? Погледајте скицу, а онда под одговарајућим бројем потражите особу:
1. Цар Душан – први крунисани цар српске државе, познатији као Душан Силни
2. Царица Јелена – бугарска племкиња, супруга цара Душана и мајка цара Уроша
3. Урош, српски краљ – син и наследник цара Душана, познатији као Урош Нејаки
4. Патријарх Јоаникије – први српски патријарх, касније проглашен за светитеља
5. Патријарх Кир Симеон – бугарски трновски патријарх који је, поред Јоаникија, обавио чин крунисање цара Душана
6. Вукашин Мрњавчевић – српски средњовековни великаш и касније савладар цара Уроша са титулом краља
7. Јован Оливер – велики војвода. један од најзначајнијих војсковођа цара Душана
8. Севастократор Дејан – великаш и обласни господар, родоначелник породице Дејановића
9. Кир Герман – игуман Атонске Горе
10. Гојко Мрњавчевић – један од тројице браће Мрњавчевић и велики логотет (византијска титула, највероватније нека врста “шефа” дворске канцеларије)
11. Никола Бућа – протовестијар цара Душана (ризничар)
12. Палман Брахт – витез пустолов и вођа немачких најамника који су служили као лична, телесна гарда цара Душана
13. Угљеша Мрњавчевић – царски коњушар, брат Вукашина и Гојка Мрњавчевића, касније деспот и један од најмоћнијих велможа након распада Душановог царства
14. Симеон Немањић – син краља Стефана Дечанског, полубрат цара Душана који се након његове смрти и сам прогласио за цара
15. Јован Александар – бугарски цар, брат царице Јелене
16. Јован Кастријота – средњовековни племић, деда Скендербега
17. Гиуниус Дерсе – изасланик Дубровачке Републике
18. Гиуниус де Цалицхио – изасланик Дубровачке Републике
19. Ниффицус Ник Цондола – изасланик Дубровачке Републике
20. Аврамбек – кефалија (највиши изасланик) Сера
21. Манцил Ливерија – војвода над Волером, Серезом и Струмом
22. Ангел Метохита
23. Алексија Цамплакон – велики чауш тј. гласник, преносилац царевих наредби
24. Кесар Прељуб – српски племић и војсковођа, један од најутицајнијих великаша на двору цара Душана
25. Гргур Орловић – наводни предак Гргура Орловића, јунак Косовског циклуса епских народних песама (полулегендарна личност)
26. Храбреновић – види се само барјак, вероватно још један представник виђеније племићке породице
27. Баошић – у питању је представник породице Балшић, који су касније владали Зетом
28. Кобиловић (Обилић) – види се само барјак, највероватније у питању митска личност, отац Милоша Обилића
29. Раде Облачић – још једна личност из епских песама. Његов историјски пандан је властелин Радич Поступовић (или неки његов предак)
30. Андроник – кефалија тј. највиши представник локалне управе града Драме
31. Андроник Кантакузен бел Хартуларја – вероватно представник византијеске владарске породице Кантакузин
Извор: историјскизабавник.рс
