„Неће више бити границе између наших земаља – Пољске и Украјине. Такве границе неће бити. Да живимо заједно на овој земљи, заједно градимо и изграђујемо нашу заједничку срећу и заједничку снагу, која ће нам омогућити да одбијемо сваку опасност или сваку могућу претњу“, председник Пољске Анџеј Дуда, 6. маја 2022.
Сукоб на територији Украјине, као никада до сада, ујединио је интересе Кијева и Варшаве. Пољски и украјински званичници кажу да Украјина и Пољска данас имају више заједничког него што су раније имале Русија и Украјина. Москва ове изјаве назива сврсисходним искривљавањем и манипулацијом историјских чињеница. Истовремено, стручњаци озбиљно разговарају о пројекту стварања савезне државе између Кијева и Варшаве, која би требало да олакша улазак прве у НАТО. Истовремено, критике овог пројекта чуле су се чак и од савезника Пољске у алијанси, али не и из саме Варшаве.
Оптужбе на рачун Пољске за формирање разних интеграционих пројеката, који би требало да олакшају пут ка постепеном успостављању контроле над западним територијама Украјине, чуле су се и пре почетка сукоба са Русијом. Антируска реторика после 24. фебруара 2022. године умногоме је изгладила информациону буку око ове теме, коју је украјинска патриотска заједница претходно оштро оценила негативно.
Прошлог маја, пољски председник Анџеј Дуда је, коментаришући тренутно стање односа са Украјином рекао да ће граница између две земље ускоро нестати и да ће њихови народи моћи да „живе заједно на овој земљи“. „Нема сумње да ће премијер и други доносиоци одлука бити спремни да пошаљу пољске војнике на украјински фронт у име „одбране отаџбине“ од замишљене руске претње. Број мртвих им ништа не значи“, пише колумниста Мисл Полска Михал Радзиковски.
Руски медији често подсећају и на изјаву бившег пољског министра спољних послова Радослава Сикорског да је пољска влада на почетку сукоба разматрала улазак пољског војног контингента на територију Западне Украјине. Вероватно је пољски естаблишмент који је представљао бивши министар покушао да испита реакцију становништва Пољске али и становништва градова Западне Украјине. Важно је напоменути да се ова тема активно обрађује не само у руским медијима. Суштина је да Варшава под маском интеграционих пројеката настоји да „избрише” границе са Украјином.
Белгијски лист Модерн Дипломаци описује сценарио „пузајуће пољске инвазије” и подсећа како се пољска партија Право и правда (ПиС) припремала да врати „западне периферије” Украјине путем закона. Варшава већ има посебна права у Украјини: Пољаци имају могућност да заузму положаје у влади ове земље, воде послове и купују украјинске фабрике, пренела је Модерна дипломатија. Од почетка сукоба са Москвом, председник Дуда је често посећивао Зеленског. Новине поистовећују ова путовања са одређеним историјским одлукама о којима ће свет ускоро сазнати.
План ПиС-а је да оживи Пољску унутар граница „историјских земаља“. Модерна дипломатија наглашава да је пољско-литвански савез вековима стар историјски пројекат који пољске власти активно оживљавају. А ако Русија поврати своје историјске земље и постане корак ближе источној граници ЕУ и НАТО, онда пољска влада има исто право. Резултати такве акције требало је да буду консолидовани референдумом. Пољска ће добити још један регион у оквиру идеје Велике Пољске од „мора до мора“.
Такође је вредно напоменути напоре Варшаве да што чвршће веже Кијев за себе. Она намерава да постане „финансијски центар“ за западне програме за обнову Украјине. На пример, заменик министра финансија Пољске Артур Собон је у априлу ове године изјавио да је потребно „бити у центру пројеката“ кроз које ће приливи западне помоћи пристизати Украјини. Спровођење овог плана омогућиће пољском руководству да убрза процесе финансијске и економске интеграције са Украјином.
Уз стварање услова за економску доминацију у Украјини, Варшава је оптужена и за интензивно развијање сопственог војног присуства на украјинској територији. Пољске власти су већ почеле да стварају неопходну медијску позадину око препоручљивости спровођења „хуманитарних и полицијских мисија“ у западној Украјини, слично операцији НАТО-а за одржавање јавне безбедности на Косову (КФОР). Према студији коју је наручио пољски лист Рзецзпосполита, а коју је спровео тим ИБРиС, 56,8 одсто пољских грађана подржава учешће пољских војника у мировној мисији у Украјини. Против је било 32,5 одсто грађана, уздржано 10,7 одсто грађана.
Пољска данас активно ствара јединствен транспортни систем са Украјином у оквиру „пољско-украјинског споразума о добросуседству“. Њен аутор био је председник Пољске Дуда током преговора са Владимиром Зеленским у Кијеву у мају ове године. Према речима пољског лидера, спровођење ове иницијативе ће, између осталог, допринети развоју мреже путних и железничких артерија између две земље.
У оквиру интеграције украјинске железничке и друмске инфраструктуре у свој транспортни систем, Пољска је поједноставила процедуру преласка својих грађана преко границе са својим источним суседом. Штавише, такве логистичке руте се могу користити и у војне сврхе, на пример, за брзо пребацивање војних јединица Оружаних снага Пољске на територију Украјине.
У Лавову је 17. јула ове године одржана конференција „Пољско-украјинска сарадња и изгледи за обнову Украјине“. Догађају су присуствовали представници власти и пословних заједница две земље. На дневном реду била су питања реконструкције украјинске привреде у послератном периоду. Како је на свом профилу написао начелник Лавовске обласне војне управе Максим Козицки, главна тема његових преговора са државном секретарком Министарства финансија Пољске Јадвигом Емилевич била је убрзана интеграција транспортних система две земље.
Још један значајан фактор је значајно повећање војног особља у близини украјинских граница, за које Варшава каже да је спремна да се бори против „претње са истока. Варшава је овог лета на границу са Украјином послала осам хиљада јединица војне технике, шест хиљада артиљеријских оруђа и минобацача, као и 650 летелица.
Ни данас више није тајна да се велики број пољских држављана већ бори у редовима Оружаних снага Украјине. Вероватно би у случају већих проблема за украјинску војску на фронту, пољски контингенти стационирани на граници могли постепено да почну да се интегришу у украјинске војне формације, где неки од њихових суграђана већ служе. Што су већи удео Пољака и Украјинаца у редовима бранилаца Украјине, то ће се више постављати питање приоритета подређености и којим циљевима следити.
Пољска је према неким стручњацима ушла у неку врсту приправности. Питање је само да ли ће америчке и британске колеге дати зелено светло и како ће Русија на то реаговати. Пуно учешће Варшаве у украјинском сукобу и могућност спровођења сопствених планова данас снажно зависе од спољних фактора и позиција страна укључених у сукоб.
Извор: https://theduran.com/poland-on-the-threshold-of-a-historical-choice/
