Сведочење госпође Димитре Вакару, Јањина

Чујем те Димитра 

Како сам се суочавала са здравственим проблемом свога сина, моја пријатељица Артемис ми је дала Светитељев број телефона и рекла: „Отац ће се јавити на телефон, али је могуће да неће причати. Ти му реци свој проблем, и он ће се помолити“. Ова ствар ми се учинила чудном и нисам му телефонирала. Неколико дана после тога, једне вечери, у сну сам видела омањег старца са капом, кратка седа брада како ми се смешио и ја се пробудих веома радосна. Тако сам одлучила да га позовем телефоном. Када се јавио рекла сам му :

– Благословите Старче, желела бих да разговорам са вама, зато што имам проблем са својим сином. Бојим се за његово здравље…! Догађа се  то и то….

У једном тренутку сам се ућутала, чула сам занемоћали глас како ми говори:

– Довољно је дете моје… Прекини сад и позови ме други пут.

Са стрепњом сам чекала, али сам се плашила да га поново позовем. Десетак дана након тога се поновило потпуно исто са Старцем, али ништа ми није подробније рекао. Трећи пут када сам га позвала, одмах је подигао слушалицу, и не рекавши му ни речи, чула сам га како живахним гласом говори: „Слушам те Димитра…!“. Замало да ми испадне слушалица из руке, сва сам се најежила. Са много устручавања сам му рекла за страхове које имам због здравља мог детета, и одговорио ми је: „Немој да се бринеш. Позови ме поново па ћемо причати“. Следећег пута ме је потпуно умирио: „ Димитра, немој да се секираш, није то због чега се ти бојиш, не постоји никакав проблем, и видећеш да ће све бити у реду!“. Недуго затим, Светитељеве речи су се обистиниле, и ја врло дирнута тиме, рекла сам мужу да га посетимо породично, да бисмо лично узели његов благослов.

Као и у сну 

Био је Божић, мислим 1987., када смо срели много света који је одлазио од Светитеља. Заустављали смо се аутом и питали их да ли идемо добрим путем, и они су нас одвраћали да не настављамо, зато што Старац није примао никога због своје болести. Ми смо отишли, и будући да смо чекали сат и по, два, почело је да се смрачива. Приближила сам  се бојажљиво и ударила у звонце, мислећи како је наредног дана требало  да се вратимо у Јањину због обавеза, и било би штета да не узмемо барем његов благослов. Изашла је сестра и врло љубазно нас замолила:

– Немојте га узнемиравати…. врло је болестан!

– Молим вас, ми смо из далека и треба да идемо. Само да узмемо његов благослов, ја , мој супруг и деца.

Када се вратила, са извесношћу је рекла:

– Ти си Димитра из Јањине…. Ајте, само немојте га дуго задржавати.

Под утиском смо били што нас је препознао. Попели смо се уз степенице, и чим сам га угледала насмејаног, одмах сам се сетила оног упечатљивог сна. Био је потпуно исти. Када сам дошла себи, рекла сам му збуњено како смо дошли да узмемо његов благослов, верујући дубоко, да се ради о Светитељу који унапред све зна.

Када се приближио мој најстарији син упитао га је: „Јеси ли ти Константин?“. Загрлио га је, пољубио и закрстио говорећи: „Све ће бити добро у твом животу“. Други по реду син је спонтано рекао „Ја сам Антоније“. И њега је  старац загрлио, пољубио и закрстио говорећи: „Жив био, и да имаш мој благослов“. Када се трећи син приближио, који је имао тек шест година, упитао га је :

– Како тебе зову ?

– Христос[1], одговори он.

– Де ми реци Христе… због чега си ти дошао код мене?

– Дошао сам да ти целивам руку.

Тада је Старац урадио нешто чудно. Како му је рука била прекривена плахтом, извукао ју је и  и скинуо ствари са Христа, као да је нешто тражио, или као да га је мазио по стомаку, грудима и леђима. Након што га је прилично дуго мазио и по глави, пољубио га је и рекао: „Ајде Христе, да имаш мој благослов“. Поплашила сам се да можда није нешто у реду са мојим дететом. Када сам пришла да га поздравим рекао ми је :

– Најстарији син, Константин, једног дана ће те много ожалостити, али касније ће ти пружити велику радост.

– Шта ће се догодити, Старче?

– Видећеш током времена.

Окренуо се и рекао моме супругу, док је узимао благослов да кренемо: „Јорго, имаш добру породицу. Да је пазиш колико можеш“.

 Одговори

1. Док смо се приближавали према граду Камена Вурла хтели смо да направимо паузу код једне радње на аутопуту (познат као „Народни пут“) да поједемо нешто. Најмлађи син је трчао испред нас, јер је желео да иде у тоалет, али није видео да су улазна врата била сва од стакла, и ударивши у њих, сломила су се у парaмпарчад. Дотрчао ми је и ја сам га загрлила. Колико год сам га загледала није било ни трага од огреботине. Власник радње се толико поплашио да није хтео ни да узме накнаду за штету. Ми смо одмах помислили на Старца који је мазио дететово читаво тело, благословио га и тако га сачувао од надолазеће опасности.

Уопште, овај мој син је био непажљив. Сећам се једног догађаја, неколико година касније, када је позајмио бицикл од једног друга, и без кочница је јурио низ велику низбрдицу. У таквој брзини налетео је на два аута која су се кретала према њему, и пошто га је ауто одбацио, нашао се на другој страни, усправан, без икакве повреде. Ово нико није могао да објасни разумски. По други пут Светитељ га је заштитио од озбиљне опасности. Светитељево миловање је заштитило његово тело.

2. Мислила сам на Светитељеве загонетне речи  за мог најстаријег сина, Костантина, и питала се : „Како ће све бити добро у мом животу, кад ће ми једног дана задати тугу“.

Седам година након наше посете у Милесију, једног дана, мој најстарији син ме је обавестио преко телефона да је у једној ладици оставио цедуљицу, и одмах је прекинуо везу. Када сам прочитала, изгубила сам тло под ногама, јер тек што је напунио осаманест година отишао је да постане монах. Ми смо желели најпре да студира, па када сазри да изабере свој пут. Но, после осам година, доживела сам велику радост, јер је постао ђаконом и поносила сам се њиме.

Светитељево пророштво  о великој тузи, а затим великој радости (након 15. година) коју је требао да ми зада мој син, се обистинило.


[1] У грчком језику се користи реч Христос као властито име, с тим што се за разлику од имена Господа Исуса Христа пише и акцентује другачије.

ПРЕВОД СА ГРЧКОГ: РЕДАКЦИЈА ПОРТАЛА ПАТМОС (patmos.rs)

Патмос.рс

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here