Влада Србије од 1. септембра покреће акцију „Најбоља цена“, према којој ће, према најавама, 81 категорија производа имати ниже цене.
Професор Економског факултета Универзитета у Београду Љубодраг Савић каже за Н1 да је Влада, с обзиром да нашироко и надугачко говори о овој акцији, ипак свесна реалности и да је признала чињеницу да један број људи не живи тако добро.
Коментаришући потез владе да ограничи цене одређених производа, професор Савић каже да с времена на време поједине владе земаља света предузимају овакве мере, те да она нема много економског смисла и економског ефекта и да није тако ни замишљена.
„Она траје кратко. Односиће се на мањи број производа – 81 производ. Ми имамо искуство од претходне године, знамо како је то било, врло добро знамо. Сад, ја бих рекао да је Влада ипак, с обзиром на чињеницу да нашироко и надугачко говори о овој акцији, ипак свесна реалност и признала је чињеницу да један број људи не живи тако добро. И ово је један од могућих начина да се тим људима помогне, при чему, ипак је ово само 81 производ, ово је нешто што траје два месеца. Значи, то је ипак једна мера врло ограниченог карактера и мали број људи ће имати од те мере неке користи“, објашњава он.
Према његовим речима, тешко је очекивати да је могуће да се неким административним мерама уреде односи међу актерима тржишне привреде, али, како истиче, држава не може да седи из крштених руку.
„Мени се чини да је ово више политичка акција, у смислу да ипак пошаље поруку народу – разумемо проблеме у којима се налазите, ово је нешто што ми можемо. Реално Влада и не може много шта више да уради. Дакле, ово је ипак једна политичка акција, да пошаљете поруку, да размишљате о обичном свету, о свету који је у великим проблемима“, каже Савић.
Наглашава и то да чујемо ми да је држава свесна, заправо, да постоји једна категорија људи која врло тешко живи, која је прима социјалну помоћ.
Према његовом мишљењу, суштинска ствар кад се ради о храни, је то што смо ми били деценијама индустријско-пољопривредна земља, која је имала врло квалитетне производе и производњу, али да смо, како каже, имали и државу која је имала другачији однос према пољопривреди.
„Ми смо сада дефинитивно тржишна економија у којој не може држава баш много да се меша у те ствари. Али, замислите, пре две године цена малине је била 500 динара. То је била енормна зарада за људе. Али сад, ове године, ретко је ко дао 200 динара. То није могло да покрије трошкове производње. А ви не можете малину да оставите једне године. Сад вам се исплати, сад вам се не исплати. Дакле, моја препорука за владу јесте, у реду, краткорочне мере имају неког смисла, врло ограниченог, више политичког него суштински економског, али хајде да тим људима који се баве производњом малина дате помоћ да направе било какав прерадни капацитет“, каже професор Економског факултета.
На тај начин, како објашњава, неће трпети уцену трговца.
„Он је практично препуштен на милост и немилост трговца. И то је та једна карика. Следећа карика су велики ланци, који имају такође своју политику. Свако гледа да заради што је могуће више. Држава то може да контролише али држава интервенише погрешно – на крају. Значи то је потпуно погрешно. Држава треба да интервенише у средини или на почетку, да обезбеди људима да имају ипак, у тржишној економији која је несигурна сама по себи, колико толико известан пласман, да би могли да планирају за годину, две“, каже Савић.
Извор: Н1
