Повереник за заштиту равноправности објавио је јуче мишљење да је др Владимир Димитријевић, текстом „У одбрану природне породице”, објављеним 12. јануара ове године на интернет страници vladimirdimitrijevic.com повредио 12. члан Закона о забрани дискриминације.

У државном спису се изриче препорука да Димитријевић на истом месту упути „јавно извињење особама другачије сексуалне оријентације, да се убудуће суздржи од дискриминишућих изјава и да у року од 30 дана обавести повереника о спровођењу ове препоруке” – доноси данашња „Политика” у штампаном издању.

Др Димитријевић, професор књижевности у чачанској гимназији и православни мислилац, каже за „Политику” како му „на памет не пада да се извињава ЛГБТ – у”, и у јучерашњој изјави за наш лист наводи:

– Као православни хришћанин, у било ком тренутку сам спреман да замолим за опроштај сваког кога сам увредио и ожалостио. Али, наравно, не пада ми на памет да се извињавам због јавно изнетог става о противпородичној идеологији политичког хомосексуализма која се противуставно намеће Србији. Мој став се заснива на ставу Православне Цркве, изнетом у Основама социјалне концепције РПЦ, где се јасно каже: „Односећи се с пастирском пажњом према људима који имају хомосексуалне склоности, Црква се истовремено одлучно противи покушајима да се грешна тенденција представи као „норма“, а утолико пре да се представи као предмет поноса и пример за подражавање. Управо због тога, Црква осуђује сваку пропаганду хомосексуализма.“

Владимир Димитријевић рођен је 1969. године у Чачку, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је, са просеком 9,37 на групи за Српски језик и књижевност са општом књижевношћу Филолошког факултета Универзитета у Београду 1994. године (код ментора професора др Новице Петковића, са темом о есејистици Момчила Настасијевића), а магистрирао на Катедри за српску књижевност 20. века 2010. године (код ментора професора др Јована Делића, са темом о првом издању сабраних дела Момчила Настасијевића, њиховој раној рецепцији и улози Станислава Винавера и Милутина Деврње у објављивању тзв. „издања пријатеља”: „Светац српског језика и његови хагиографи / Станислав Винавер и Милутин Деврња као издавачи и тумачи Момчила Настасијевића”; чланови комисије су били проф. Др Александар Јерков и др Бојан Јовић).Докторирао је 2016. године, cа радом под насловом „Владимир Вујић као књижевник, критичар и полемичар у контексту књижевних процеса између два светска рата”, пред комисијом у саставу: проф. др Јован Делић (ментор), проф. др Милан Радуловић, др Драган Хамовић. Стални је сарадник седмичника „Печат”, у коме објављује, између осталог, и књижевну критику, као и месечника „Геополитика”, а извесно време је, у току 2011, по позиву био колумниста рубрике „Лево-десно” у НИН-у. Године 2011. био је члан жирија за награду „Печат времена” у области друштвених наука, а од 2012. године члан је жирија ове награде, коју додељује недељник „Печат”, за књижевност. Те исте године био је члан жирија за доделу награде „Небојша М. Крстић” коју за националну публицистику уручује часопис „Збиља”.

У притужби ДСЗ професору се, иначе, сврстава у грех што је реченим текстом обзнанио да се „Србима уместо комунизма намеће хомосексуализам, под причом о родној равноправности”, да „хомосексуалне везе нису емотивне и да су развратне”, што тужиоци оцењују као посебно увредљиво, те да „не постоје хомосексуалне везе без секса, док се хетеросексуалне везе одржавају и без њега”.

Г. Оташевић, Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here