Одавно већ желим да напишем пар редака на ову тему, али никако да стигнем, јер ме догађаји предухитре. Покушаћу да вам приближим васпитно- образовни карактер Цркве Божије, као Универзалног, Спасоносног васпитача и педагога. У ствари, Педагога спасења, Господа Исуса Христа.

Да почнемо од  ријечи “ образовање“, којој је коријен ријеч „образовати“, или би се могло рећи и уобличити. Често се на православним иконама може срести натпис „образ“( Мајке Божије нпр.), што  значи лик. Тако долазимо до значења уобличавање. Ако вјерујемо и исповиједамо да је човјек створен по ЛИКУ и подобију Божијем, онда се јасно долази до закључка да је основни циљ образовања, тј. уобличавања, усавршавање човјека у “ мјеру раста висине Христове“ (апостол Павле).

d0b3d0bed181d0bfd0bed0b4

Дакле, образовање није само пуко сипање информација у, како се некада сматрало, „табула раза“, или као попуњавање софтвера и хардвера разноразним подацима, већ је смисао образовања у личном подвигу у заједници са Христом кроз Светотајински живот у Цркви.Ово не претпоставља нон-стоп обитавање у цркви као објекту, као што би неки могли да протумаче, напротив!

Свакодневни живот испуњен хришћанским врлинама,колико је то нашој могућности, јесте наше ВАСПИТАЊЕ (усхрањење, од старословенског питати=хранити) у образовању. Као што се и дијете храни материјалном храном да би израсло, образовало се у одраслог човјека, тако се васпитањем у хришћанским врлинама ОБРАЗУЈЕМО у “ дјецу Божију по благодати“  ( апостол Павле).

По свему што је речено, хришћанско образовање и васпитање има за циљ управо СПАСЕЊЕ човјека и живот вјечни и поставља човјека у један сасвим другачији смисао постојања од оног на који смо навикли, а који нам се упорно подмеће као једини исправни. О том смислу постојања говори пророк и цар Давид у псалмима: “ Шта је човјек да га се сјећаш и син човјечији те га походиш? Створио си га мало мањим од анђела, славом и чашћу вјенчао си га“! Зар може бити љепшег и већег достојанства за човјека од овог? И није ли ово један лијепи ОБРАЗАЦ ( опет ријеч образ, толико својствен Црногорцима) за образовање и васпитање?

Наравно, не спорим чињеницу да су Црква и Држава одвојене, али инсистирање на атеистичком образовању уз , неријетко скривање друге стране,( на крају крајева Дарвинова теорија је још увијек само недоказана теорија), по мени срозава достојанство човјека, које извире једино из човјекове заједнице са ПРВОЛИКОМ, ПРВООБРАЗОМ, Господом нашим Исусом Христом.

пише: Протојереј-ставрофор Бранко Тапушковић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here