Из “Самоопредељења” сматрају да на бриселском менију треба да се нађе и питање Албанаца из Прешева, Бујановца и Медвеђе
Да је европски представник за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак добро предвидео крајем прошле године да преговорима двеју страна предстоји кривудав пут, а не ауто-пут, потврђује ових дана својим изјавама кандидат за премијера привремених косовских институција Аљбин Курти.

Ако се он и његов покрет Самоопредељење питају, дијалог неће ни бити у првом плану владе, а пројекат “мали шенген” је – мртав.

Курти је против ове иницијативе био и у моменту њеног настајања, у октобру 2019, када су председник Србије Александар Вучић, премијер Северне Македоније Зоран Заев и први човек владе Албаније Еди Рама потписали декларацију о успостављању “малог шенгена” између ове три земље, са отвореним вратима за Приштину, Црну Гору и БиХ.

Дочекавши овај потез на нож, Курти је тада изјавио да је реч “о платформи за ширење Србије и да се не сме дозволити четврта Југославија, што је циљ Београда”.

Док је Курти трчао предизборну трку, “мали шенген” је заживео, па грађани Србије и Албаније од прошлог месеца међусобну границу могу да пређу само са личном картом, а на Куртију ће бити да одлучи шта ће са позивом Приштини да се придружи овој иницијативи.

Из “Самоопредељења” сматрају да на бриселском менију треба да се нађе и питање Албанаца из Прешева, Бујановца и Медвеђе. А непосредно пре него што је изгласано неповерење влади Аљбина Куртија, у марту прошле године, она је усвојила принципе за дијалог са Београдом који укључују питање несталих, репарације ратне штете и окупације, сукцесије имовине бивше југословенске федерације.

Очекује се да ће се Курти, ако поново постане премијер, држати овог документа.

Srbija Javlja

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here