После дуго времена дошло је до реакције на стање у друштву. Реч је о иницијацији нове генерације која би тек требало да се артикулише и политички.

Њихови захтеви, реторика и начин организовања су демократски и у том смислу, то је потпуно нова појава, ослобођена од националистичког и патриотског набоја. О томе најбоље сведочи чињеница да на протестима учествују млади људи свих оријентација. Зато јер сви имају исти егзистенцијални проблем – истиче за Данас Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији, на питање како види протесте који се више од две седмице одржавају широм Србије.

А како коментаришете то што организатори не дозвољавају партијама да им се придруже? Покушали су и десничари, попут Теше Тешановића, да преузму протесте, али нису успели.

То показује њихову зрелост и у суштини став и према власти и опозицији. Не сумњам да је било покушаја да се капитализује њихова енергија. Међутим, реч је о аутентичној побуни младих људи. Можда ће протести прерасти и у грађанске. Тешко је о томе нагађати. Али свакако, имамо нову генерацију која тек долази.

Да ли би уопште требало да се протести прошире на опозицију?

Нисам сигурна да би то сада било учинковито. Јер опозиција је требала раније да се побуни против изборних услова, против стања у медијима, али нажалост она је још увек оптерећена проблемима који се не дотичу реалности. Осим тога, није у стању да изађе са заједничком платформом и реалном понудом. Чак није могла да се договори око једног кандидата опозиције за председничке изборе. Зато не треба преносити њихове несугласице на актуелне протесте.

А јавне личности?

Што се тиче јавних личности, вероватно би одмах били оптужени да стоје иза тих демонстрација и да је реч о завери коју подржава Запад – Сорос и слични. Управо чињеница да се не зна ко су стварни организатори унела је пометњу и у опозицију и у власт.

Шта мислите о томе што су неки професори против протеста?

Свака генерација има своју побуну. Чуди ме да професори то не разумеју. То је нека врста одрастања и сазревања ове генерације у политичком смислу. Она свакако треба још много да учи, али је важно да је ту. Надам се да неће бити принуђени на одлазак из земље и да ће генерисати ангажман свих оних који су до сада статично посматрали пропадање Србије.

Да ли протести утичу на премијера Александра Вучића?

Мислим да утичу, јер не зна у ком правцу демонстрације иду. Чак и ако не постигне своје циљеве, пред нама је генерација која је очигледно другачија, која реагује на конкретне ситуације, која тражи своје право на егзистенцију.

Да ли ће демонстранти постићи оно што захтевају, између осталог и смену Вучићеве власти?

Тешко је веровати да ће демонстранти постићи смену власти, али је свакако важно да су препознали суштину проблема. То се види и по њиховим транспарентима. Њихов отпор је отпор ауторитарности, тоталној контроли свега и свачега, партизацији свеукупног живота. Надам се да ће у годинама пред нама успети у својим тежњама за бољом Србијом. Није реч о години-две, већ деценији која захтева нове људе и нову енергију.

НВО су на страни протеста

Да ли би невладине организације на неки начин требало да подрже протесте?

– Невладине организације су део оног дела друштва које је до сада реаговало на понашање свих досадашњих влада, па и ове. То је њихов задатак уосталом. По природи ствари оне су на страни ових протеста.

Власт се боји сваке побуне и критике

Како гледате на јавне прозивке владајуће странке и њихових коалиционих партнера упућене новинарима и другим личностима који су виђени на протестима, попут деце опозиционих политичара?

– То је власт која се боји сваке побуне и критике и отуда све могуће прозивке и спиновање разних теорија завере. Преко њихових медија ствара се паралелна реалност. Међутим, то не држи воду. Људи све лошије живе и време ће показати да је такав систем владања неодржив, чак и у Србији.

Јелена ДИКОВИЋ, ДАНАС

1 КОМЕНТАР

  1. “Невладине организације су део оног дела друштва које је до сада реаговало на понашање свих досадашњих влада, па и ове. То је њихов задатак уосталом. По природи ствари оне су на страни ових протеста.”
    Gospodja bez stida, srama priznaje da NVO rade po zadatku, priznaje da je placena za “ zadatak” da bude protiv svake vlasti u Srbiji, to jest p r o t i v Srbije. Za to se skolovala, tome joj sluzi univerzitetska diploma, to je njena profesija. Zasto se onda ona i njene kolege bune kada na to isto ukazu pojedinci izvan njihove organizacije?
    Paradoksalno, gospodja i njene kolege uveravaju sve nas da je njihov zadatak human, da se bore za boljitak drustva ( istina po zadatku) za ideale ( po zadatku i za dobre pare i obezbedjen zivot) za pravdu. To sto su u izboru selektivni verovatno je, takodje, deo zadatka.
    Od svega najvise boli medijska podrska koju dobijaju ove organizacije. Po cemu je misljenje gospodje uopste relevantno za bilo koji segment desavanja u drustvu? Ispada da je prenosenje njihovih misljenja “ zadatak” medija , to jest da su na istom “ zadatku.

Оставите одговор на Lilian Одустани од одговора

Please enter your comment!
Please enter your name here