Иако је Ћамил Дураковић, начелник Сребренице, прошле године најавио да џеназа “жртвама геноцида” (непостојећег) није прилика за вашар, ове године, вашар је још већи. Обележавање “геноцида” је деценијама већ уносан бизнис на неколико тачака на планети, док се неки други геноциди поништавају или не признају. У Сребреници, и поред званичних политикантских памфлета, скуп није био искључиво политички, већ популистички и личио је на прави вашар. Поред тезги са храном, пићем, сувенирима и кич бижутеријом, посетиоци овог циркуса су правили и селфије и лудо се забављали. Као што и приличи вашару, сви су били весели и видно лепо расположени.

Подивљали капитализам ради пуном паром, па се на помену “жртвама геноцида” нашло много робе широке потрошње, примереније тржном центру, супермаркету или бутику. Чак и цене нису биле исте код свих трговаца, јер је “геноцид у Сребреници” уносан бизнис и конкуренција међу трговцима постоји. Многи продавци кажу да долазе сваке године и да добро зарађују.

У непосредној близини лажног спомен парка лажним жртвама лажног геноцида, продају се мајице са наводним бројем страдалих. Иако се бројем жртава лицитира већ годинама, продавци на тезгама на овој пијаци су се задржали на броју 8372.

И ове године су Атлантисти, према јефтином холивудском сценарију, организовали циркус, који може да личи на све, али не и на помен могућим жртвама. Колико год се скривали иза режираних серија, овакво понашање и третман целог догађаја указују да се још једанпут у људској историји ради о производњи геноцида као уносног бизниса.

У близини Меморијалног центра у Поточарима било је јуче уочено и неколико комбија и аутобуса који су довезли људе, већином ромске националности Њихова вашарска улога је била да просе – углавном су то биле жене средњих година и деца. Када их неко пита зашто просе, а не раде, кажу да имају здравствене проблеме. Види се да немају Александра Вучића за премијера, који и основце саблажњава својим накарадним разумевањем протестантске етике у православној земљи. Полиција је, такође, имала улогу у овој холивудској Ш продукцији – полиција их је као склањала да не просе, а они су као послушали полицију. Присуство унесрећених људи на оваквом месту и у оваквој прилици је један од јефтиних начина за емотивне уцене и манипулације, на којима је и изграђена читава ујдурма око Сребренице.

Професионалне гробљанске нарикаче су,  такође, биле ту. “Мајке Сребренице” једино могу да оплакују своје синове, погинуле у борби или од руке њихових сународника, који су своје убијали, да би касније могли да тврде да су их убијали Срби.  Индустрија геноцида је “Мајкама Сребренице” донела пристојан профит. Сада се мање више зна колико коштају животи њихових мужева, синова, браће – добар џип америчке производње, апанажа из међународних или локалних невладиних организација, Уједињене нације, итд.. у чијим сценаријима глуме и мајке Сребренице.

Ове године, званични и технички државни врх Србије није отишао да увелича овај циркус, али је зато Александар Вучић послао свог “спољног момка” и потрчка, Чедомира Јовановића, да увелича сребреничко весеље, јер бизнис са лажним геноцидом добро напредује, а и шефовима морају да се одуже.

Извор: Катехон

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here