Сан: сви га имамо, многи од нас у њему уживамо, али нико не зна зашто нам је тачно потребан или шта ради. Знамо да недостатак сна може да нанесе физичку и психолошку штету , а опет се исти недостатак сна показао као веома брз и ефикасан начин лечења депресије (мада обично само док особа поново не заспи). Практично, много тога у вези са сном и даље представља мистерију.

Kристоф Нисен, психијатар и психотерапеут на Универзитету медицинског центра у Фрајбургу, у Немачкој, жели боље да упозна функцију сна како би разоткрио потенцијалне механизме сродних поремећаја и њихових лечења. Да би у томе успео, он и његов тим истраживача недавно су измерили мождану активност људи после проспаване и непроспаване ноћи. Пронашли су неколико кључних разлика код учесника који нису спавали. Њихови резултати објављени су у журналу Натуре Цоммуницатионс.

Нисен је истакао да проводимо око трећину својих живота спавајући и да сан такође преовладава широм животињског царства. „Али и даље не знамо зашто толико времена у својим животима проводимо у овом неактивном стању, тако да сан мора да има веома важну функцију“, рекао је он. „Иначе би то само била једна велика грешка еволуције.“

„Неурони који сарађују, на крају се и спајају.“

У новој студији, истраживачи су се посебно позабавили синаптичким пластицитетом — променом у снази везе између неурона, за коју се показало да је сан усклађује. Проучили су и хомеостатичан пластицитет, укупну снагу веза у мозгу, и асоцијативан пластицитет, који се односи на селективно јачање веза у реакцији на нове информације, као што су учење неке конкретне вештине која захтева заједничко активирање релевантних неурона да би се кодирала меморија. Kако је то Нисен рекао: „Неурони који сарађују, на крају се и спајају.“

Истраживачи су тестирали ово на 20 учесника преко ЕЕГ-а и транскранијалне магнетске стимулације (ТМС), уз чију помоћ су магнетни пулс послали у моторну кору великог мозга како би индуковали померање руке. Открили су да је, после непроспаване ноћи, учесницима био потребан значајно нижи пулс да доведе до истог покрета руком. То говори да је укупна неуронска екситација мозга виша код недостатка сна, јер се током дана нагомилала.

То испочетка може да звучи као нешто добро, али мозак са уопштено вишим степеном екситације није добар за тај важан асоцијативан пластицитет који ствара сећања. „Ствар је у томе да смо истовремено код учесника код којих је мозак имао високу екситацију после недостатка сна приметили да је та индуктивност асоцијативног пластицитета блокирана“, рекао је Нисен. „Тако да је то једна лоша страна.“

„омогућио ново стицање информација.“

Тестирали су ту индуктивност електричном стимулацијом нерва у руци учесника (који потом шаље информацију мозгу) непосредно пре слања ТМС пулса — практично опонашајући сарадњу неруона. Након што су то урадили више пута, очекивали бисте да ће релевантне синапсе ојачати, што се зове дугорочна потенцијација. Ова врста пластицитета, међутим, умањила се након недостатка сна, у поређењу са оном после сна. Пошто је то основни механизам за учење и памћење, то није тако добро. Учесници после непроспаване ноћи такође нису баш добро прошли на тесту упаривања речи.

Узевши ова два главна закључка, истраживачи предлажу међуигру између те две врсте пластицитета, са оптималним прозором за јачање нових веза који би се десио како се нагомила укупна снага веза. Они тврде да сан заправо „ресетује“ целокупну снагу, омогућујући да дође до тог прозора.

„Сан практично брише или чисти везе у мозгу како би омогућио ново стицање информација“, рекао је Нисен. „То би могла да буде фундаментална функција сна.“ Практично вам је неопходна та рекалибрација сна како би ваш мозак могао да се врати у жељену тачку учења нових ствари и стварање успомена.

Kако његов тим буде даље напредовао, он се нада да ће ово истраживање омогућити увид у налажење контрамера против недостатка сна и лечења стања као што је депресија.

Још важније, ово истраживање би могло да баци ново светло на питање зашто уопште спавамо: „Оно говори против идеје да је сан само пасивно губљење времена.“

Вице

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here