Ево због чега у Србији нико не треба ни да се нервира ни да страхује због одлуке Енглеза да напусте Европску унију
Ако постоје светске завере, људи и организације које креирају историју, онда им се нешто отело контроли. Одлука Енглеза да напусте Европску унију, будимо искрени, није очекивана и довела је целу Европу у стање шока. Оно што следи још мање је извесно од енглеског референдума.

Упућени кажу да ће најмање шест држава, чланица европског савеза, у следећих дванаест месеци бити уздрмане идејама о референдуму за излазак из ЕУ. Прети распад Уједињеног Краљевства, Северна Ирска може да примени и старе идеје и старе начине борбе за те идеје, све ово је погонско гориво за сепаратистичке покрете у Европи и ван ње. Слон пуштен у салон фине керамике, још деведесетих, показује све већу нервозу.

Неприродно је наметати другим народима како и на који начин треба да живе. То је империјална свест, а једна стара и некада застрашујуће моћна империја, што Британија јесте, не трпи да јој неко одређује колико ће да улови и преради рибе, на пример. Да ли је требало – и коме је требало – инаћење Брисела са Лондоном, поводом избора Жан-Клод Јункера за председника Европске комисије, пре две године? Има ли смисла на том случају трагати за одговорима на нека стара и тек рођена питања?

Од пре два дана Америка је додатно отрежњена од осећања да јој припада контрола можда не баш кугле земаљске али Европе свакако. Тоне, губи се заувек она до пре неку годину неупитна позиција Америке на Старом континенту, обезбеђена америчком улогом у Првом и Другом светском рату. Како ће Вашингтон да реагује у новонасталој ситуацији? Има ли ту разлога за страх и Европе и света? Шта ће да буде са НАТО алијансом?

Унија је опстајала на троугластом постаменту: Берлин, Париз, Лондон. Један стуб је извучен, грађевина се љуља на голо око. Хоће ли Француска, у којој су евроскептици додатно осокољени, показати старе резерве према Немачкој, односно, хоће ли Немачка повући за неке земље болне потезе како би заштитила своје несумњиве интересе и користи које је имала унутар снажне, јединствене Уније. Нити је Унија више што је била нити је тај савез – показаће се – расположен да повлађује свакој немачкој вољи.

А Србија? Британско изјашњавање донеће Београду и корист и штету. Корист у томе што се отварају нове могућности за тактичко деловање унутар приступних разговора а штету у смислу да ће Србија у датим околностима Бриселу бити све мање интересантна. Додуше, многи ће у Србији и ово књижити као корист.

Чини се да би најбољи избор био добро осмишљено успоравање кретања Србије према ЕУ, па још ако би то подразумевало окретање себи, ето због чега се не треба много секирати на велику вест из Енглеске.

Ратко Дмитровић/Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here