У мору дисонатних тонова који се могу чути у политичком вакуму, објелодањен је механизам борбе одлазеће власти. Он се одвија у два правца: стратегијом спаљене државе и формирањем државе у држави.

Док предсједник републике изјављује да транзиција власти у Црној Гори протиче без проблема, избјегавајући намјерно за његов его неподобан, адекватнији термин: “предаја власти”, паралелно примјењује стратегију спаљене земље.

У војноисторијском контексту, то је тактита која је Наполеону сломила кичму, јер у ватреној стихији која је прождирала Москву, није могао наћи ништа хранљиво нити окрепљујуће за своју изнемоглу војску.

Примјењено на политички терен, то значи да ће се нова власт, сликовито речено, наћи пред оштром руском зимом која је стисла изгладњеле и назебле Наполеонове војнике. Тачније, у трострукој кризи, економској, здравственој и политичкој.

Тридесетогодисња грабеж и девастација је учинила да се нема шта нарочито ни уништити нити отети, али принцип одлазеће гарнитуре је недвосмислен. Ако тонемо ми, и ви ћете са нама! Узгред, са репутацијом неспособне власти.

С обзиром на то да је операција:“шума“ неизводљива, ДПС је одлучио да од државне и локалне администрације направи шуму. Оно што се дефинише као дубока држава или правилније држава у држави (Imperium in imperio), у Црној Гори добија нову форму, „шума у држави“.

Пражњењем државне касе и свеопштим запошљавањем својих чланова у јавном сектору, новој власти не намјерава оставити ништа што би јој било од користи. Заправо, оставља јој у легат војску својих кадрова и највећи спољни дуг у историји земље. Да ствар буде парадоксалнија, члановима ДПС-а који су у јавном сектору били ангажовани по основу уговора о привременим и повременим пословима или неизвјесним уговорима о раду на одређено вријеме, пораз властите партије донио им је радни однос на “неодређено вријеме”.

Да је на изборима ДПС са својим „традиционалним партнерима“ освојио 41 мандат, кадровска политика према својим члановима би остала иста. Уговор на одређено, до идућих избора. У томе се огледа двострука бесрамност и подлост одлазеће власти. Прво, према својим партијским колегама којима је радноправни статус ријешила тек након августовског пораза.

Друго, према новој власти којој је наметнула себи подобне, а не способне кадрове, те незавидну позицију да свој дебитантски наступ, први након смјене власти, започне уручивањем решења о отказу.

Међутим, колики год баласт ставили на леђа нове власти, а у крајњој линији грађанину, чињеница да се народ ослободио самовоље и диктатуре је у довољној мјери охрабрујућа.

Зато, од нове владе је илузорно очекивати епохалне промјене у погледу животног стандарда, преко ноћи. Прије свега, потребно је угасити економски, здравствени и политички пожар, затим очистит гареж, наталожену чађ и нечистоћу, па онда засадити младице које ће бити плодоносне тек за пар година. А у међувремену изградити култ владавине права, а не личности. Да се никада више не дозволи било којој личности да је њена самољубљивост и егоцентричност уздигне до нивоа незаустављивости. За почетак, устав имамо, само га треба доследно примјењивати.

Коста Ненезић/ИН4С

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here