Лекцију о хуманости и безграничној љубави одржао је брачни пар Јаковљевић из Батајнице!

„Златна свадба“ Ивана (74) и Бисерке (72) не само да је показала да љубав у вишедеценијском браку не нестаје већ је била повод за несвакидашњи хумани гест ово двоје још увек заљубљених голупчића. Наиме, они су направили добротворну прославу своје педесетогодишњице и сав новац који су добили уместо поклона донирали су хуманитарној фондацији „Нови Београд“ и тиме пружили помоћ онима којима је најпотребнија.

Бисерка се цео живот трудила да помаже другима, а како каже, није увек имала пуно, али је веровала да и то њено мало некоме сигурно значи. Тако је пре пет година, инспирисана једном телевизијском емисијом, обећала себи и својој породици да ће, ако бог да, и она организовати сличан догађај.

– Тада сам на ТВ-у гледала брачни пар из Ћуприје који је прослављао 25 година брака. Они су у свом граду имали цуру којој је била неопходна операција срца у Бечу и одлучили су да јој помогну. Направили су ручак у кафани и сав новац донирали њој. Сузе сам ронила док сам то гледала. Толико ми се допао њихов гест да сам одлучила да и ми направимо хуманитарну „златну свадбу“ – са осмехом нам прича Бисерка, која је свим гостима рекла да јој поклони не требају, већ да тај новац који би јој наменили за дарове ставе у коверту.

– Шта ће мени шерпе, шоље, чаше, пиће и цвеће у 72 године, много је боље то што смо овако сви заједно некоме помогли. Спојили смо лепо и корисно. Организовали ручак у кафаници, позвали око 30 гостију и скупили чак 45.000 динара, а успут се и веселили прослављајући нашу дугогодишњу љубав – поносно каже она и додаје да су изабрали Фондацију „Нови Београд“ јер им је она била најсигурнија због тога што је све транспарентно и што се сав новац пођеднако распоређује онима којима је потребан.

Ништа од овога не би било да је није подржао њен супруг, Иван, којег је упознала давне 1964. када је била 4. разред средње школе у Kраљеву. Kако се он Бисерки тада много свиђао, решила је да ствар преузме у своје руке.

– Био је прави даса, културан, фин, још и фудбалер у краљевачкој Слози, баш сам такве волела. Тако сам игром случаја на слави код другарице причала са његовом пријатељицом, којој сам рекла „Дај, упознај ме са оним твојим високим другом“. Таква сам била, одмах кажем ко ми се свиђа, а ко не, нисам хтела са сваким, зато сам и одбила његовог најбољег друга, који ми се удварао – прича нам Бисерка, којој је Иван од тада, како каже, правио сачекуше не би ли је срео.

– Јако ми је импоновало када сам чуо да јој се свиђам, јер стварно је била лепотица са неодољивим очима и дивном густом косом. Знао сам одмах да је она права. Један дан сам у Kраљеву поставио сачекушу док је она из свог насеља долазила у центар, међутим, тада је пошла другим путем, а тек касније ми рекла да ме је видела и намерно променила путању. Нисам одустао, па сам је у повратку опет чекао и коначно јој пришао. И ето, од 1966. смо у браку. Чува ме и пази свих ових 50 година безграничено – задовољно прича Иван упућујући поглед пун љубави својој Биси.

Мало љубоморе није наодмет

Већих несугласица у браку Јаковљевићи нису имали, осим што је Бисерка у млађим данима била мало љубоморна.

– Да се разумемо, он је био прави даса, волеле су га жене. Радио је као шеф у Kраљеву на аутобуској станици. Иако нисам никада видела, мени су колегинице говориле: „Види, Бисо, она трза на Ивана“, и онда га нападнем питањима, а он ми се правда. Увек смо на крају све несугласице сводили на шалу, па се тако и данас шалимо, јер се он без обзира на године добро држи. Kомшија ми скоро рече: „Води рачуна, овај матори је опасан. Види како је изашао скоцкан са шеширићем. Има да нађе неку бабу на ћошку”. Слатко сам се насмејала и рекла му да може да иде, али и да мене поведе – каже Бисерка.
Ало

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here