Већина Новопазараца сигурно не зна за Незрину Шаћировић, али деца у сеоским школама и то нарочито у ОШ „Доситеј Обрадовић“ у селу Осаоница знају. Јер много је добра учинила за њих.

Незрина је учитељица. Путује тридесет и кусур километара на посао по снегу, киши и великим врућинама, непроходним путевима, не разликује се од других, али активности којима се свакодневно бави унапредиле су школу у којој ради.

У ОШ „Доситеј Обрадовић“ где тренутно ради, пре неколико месеци заменила је старе клупе половним, али добро очуваним, а по њих је ишла до Београда.

– Мој пријатељ из Београда који ради у ОШ „Иван Горан Ковачић“ обавестио ме је о томе да ће њихова школа бити реновирана и да су решили да поклоне клупе и столице. Замолила сам га да те клупе донира школи у којој радим јер не могу бити горе од постојећих. До договора је дошло с тиме да је требало да се обезбеди превоз од Београда. С обзиром на то да је био летњи распуст и нисам хтела да обавезујем људе који су на одмору, а то је морало одмах да се преузме. Унајмила сам шлепер и отишла без размишљања да то завршим – говори за Данас скромна учитељица.

Школа у селу Крће, где је Незрина пре радила, била је руина, све је било старо и дотрајало, а ученици и учитељи су радили у нехуманим условима.

Захваљујући њеној медијској борби, школа је реновирана од стране Градске управе и мештана села Крће. Такође, захваљујући њој, ученици су први пут видели Деда Мраза.

– Волим деци да поред знања приуштим и неки вид забаве па сам још у Крћу замолила Хида Муратовића, хуманитарца, да обучен у Деда Мраза посети децу и подели им поклоне. Са традицијом славља Нове године сам наставила и овде, па пред празнике имамо приредбу са Деда Мразом. Чак се и ја обучем у одело и прослављамо. Поклони буду обезбеђени у сарадњи са родитељима – каже Шаћировић.

Незрина се труди да деца развију и литерарни таленат, па је радила на томе да се укључе у разне књижевне конкурсе.

– Професор Братислав Голић Бата из Пожаревца се бави објављивањем ученичких литерарних радова па су моји ђаци одрадили више песама, прича и текстова. Са колегиницама из школа у селима Свиланову и Беле Воде договорила сам да и њихови ђаци дају допринос тако да ће у „Зборнику књижевног стваралаштва младих Србије и дијаспоре“ који издаје овај професор изаћи више од педесет ауторских радова наших ђака, а они ће као награду добити књигу у којој су њихова дела и похвалницу. А већ је једна моја ученица добила међународну награду на једном од литерарних конкурса – поносно истиче Незрина.

Захваљујући учитељици пут до ове школе је такође добио ново рухо, али Незрина скромно одбија да прича о томе.

– Снимила сам ђаке који ходају по прашини из школе и послала га предузећу „Нови Пазар- путеви“ након чега је прилазни пут асфалтиран. Сада сам поднела још један захтев да се у школи асфалтира једна стаза – истиче учитељица.

 

На питање шта је покреће на све ове акције, учитељица каже:

– Желим да и деца на селу имају исти третман као и она у граду, јер по мени ту нема никакве разлике, све су то ученици који заслужују нормалне услове за школовање. Школа треба да има нормалан под, а не овакав какав је у школи где радим, пун рупа, ђаци на њему играју кликере. Такође, кров ове школе је у лошим условима, ризичан за децу која су под њим и то је нешто што чека нове акције – рекла је Незрина Шаћировић.

Учитељица, такође, самоиницијативно води децу у музеј и на спортске активности, јер жели да буду упућени у све и да редовно обиђу град Нови Пазар.

Незрина је мајка четворо деце и неко ко своје домаћинство издржава од своје учитељске плате, а школи доприноси онолико колико је у њеној могућности.

(Курир.рс)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here