Патријарха Павла је још за живота народ звао свецем, а ни након упокојења није заборављен и управо то што га се народ још живо сећа један је од услова да се Гојко Стојчевић и формално прогласи за свеца.

Тако се поводом једне петиције која је покренута да би се подржала идеја да се патријарх Павле прогласи за свеца огласио и славни одбојкаш Владимир-Вања Грбић речима: “За мене, он је светац. По канону по ком је живео светао пример очувања вере, традиције и правих вредности”.

И ако би било по ономе што мисле људи, патријарх Павле би већ био у календару, али пут до канонизације подразумева и нека правила, а често и дуг период.

Kако тврде познаваоци, наша Црква, то јест Свети архијерејски сабор као њено највише тело само потврђује и литургијски уобличава култ одређене личности који је као светац заживео у живој Цркви, то јест у народу.

– Kада је реч о почившем патријарху Павлу, говори се о животу и раду човека који је био узоран и беспрекоран. Формално, када се ради о тим стварима, Сабор формира комисију за проучавање дела, карактера, живота и рада особе која је предложена за канонизацију, а на основу тог мишљења Сабор доноси коначну одлуку. Што се мене тиче, ја сам за проглашење патријарха за свеца, јер верници, кличући му, не узвикују узалуд: “Свети отац Павле”, а и укупна слика његовог живота и дела је позитивна – каже др Димитрије Kалезић, пензионисани професор Православног богословског факултета.

Сличног мишљења је и Јован Јањић, један од познавалаца живота почившег патријарха.

– Један од критеријума да се неко уврсти у диптих светих јесте да његов култ заживи у народу. Патријарха Павла су још за овоземаљског живота и то не само кад је био патријарх него епископ у Призрену, многи људи доживљавали и називали светим. Он је редак случај у историји Цркве хришћанске да му се светитељски ореол придодаје за живота, а и после упокојења његов култ јача – сматра Јањић.

На ову проблематику се осврће и “Црквено право” по коме ореол свеца приличи ономе који се у свему и свагда одликовао узоритом светињом живота и “ако су га свагда украшавале све хришћанске врилине и његова дела била таква да су показивала тежњу да се приближе идеалу светиње, и свагда служила за узор љубави и побожности”.

Његов лик као свеца се на фрескама и иконама већ појављује по неким православним црквама као што је случај са два наша храма у Сиднеју, а лик са светачким ореолом постоји и у олтару храма Светог великомученика Димитрија у Kосовској Митровици.

Иако су се неки верски аналитичари својевремено негативно одредили према овој пракси, др Kалезић у томе не види ништа спорно.

– Фреска или икона није фотографија. Суштина је да је њој “позајмљен” лик за једну вишу поруку и да она зрачи светост и доброту – напомиње Kалезић.

Чињеница је да, за живота, ни сам патријарх Павле није много држао до канонизације, па се препричавало како се у време кад се расправљало о проглашењу за свеца владике Николаја Велимировића запитао “хоће ли Николај бити већи светитељ ако га прогласимо за свеца?”.

ЛЕСТВИЦА СВЕТИХ НА ОСНОВУ ВРСТЕ ЊИХОВИХ ПОДВИГА И ВРЛИНА

СВЕТИТЕЉИ – побожни српски епископи, митрополити и патријарси који су на земљи живели по светим и божанским истинама

СВЕТИ – сви остали царског и другог порекла, који су својим животом и радом и подвигом исповедали Христа

СВЕШТЕНОМУЧЕНИЦИ – епископи и свештеници који су пострадали у мучењима за веру Христову

ВЕЛИKОМУЧЕНИЦИ – они који су претрпели најтежа страдања за православну веру и Српску православну цркву

ПРЕПОДОБНОМУЧЕНИЦИ – монаси и подвижници који су страдали за Цркву Христову

МУЧЕНИЦИ – они који су пострадали због своје православне вере и српског рода

ПРЕПОДОБНИ – они који су својим побожним и подвижничким животом задобили милост Божју

ПОСЛЕДЊИ СВЕЦИ

Последње проглашење за свеце било је на прошлогодишњем Сабору Српске православне цркве када су за свеце проглашени Мардарије Либертвилски и Севастијан Џексонски.

Мардарије (Ускоковић) био је први српски епископ у САД који је саградио манастир Светог Саве у Либертвилу код Чикага, а сам је купио земљиште на коме је храм саграђен.

Архимандрит Севастијан је рођен у Сан Франциску 1863. године, а заслужан је за подизање прве Српске цркве на америчком континенту у Џексону 1894. године.
Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here