Немири у Српској Православној Цркви у САД добијају нову димензију. Оно што је започето 2017 наставља се сада када је наша црква остала без патријарха на трону. Поприште нових (старих) проблема је парохија Св. Саве у Њујорку.  Укратко, овој парохији су без разлога и противно Уставу СПЦ који важи за територију САД, одузета права и обавезе управљања парохијским пословима. Пароха о. Живојина Јаковељевића који се залаже за истину и транспарентност и који ради у најбољем интересу парохије Св. Саве, већ годинама јако лоше третира владика Иринеј.  Владика Иринеј је већ донео одлуку да премешта o. Живојина у Џонстаун, Пенсиванија.  Као разлог наведене су: потребе цркве! Случајно или не ова крајње неоправдана одлука владике Иринија донета је у време када је поглавар Српске цркве био на самрти у београдској болници.

Црква Светог Саве трагично је изгорела на Васкрс 2016. Тада надлежни владика Митрофан, након пажљивог сагледавања свих околности, закључио је да тадашњи парох о. Ђокан Мајсторовић, треба да буде премештен на другу парохију.

Владика Митрофан је увидео да су потребе светосавске парохије следеће: а) да је води неко ко ће моћи да зацели тугу овог великог губитка; б) да уједини целокупну заједницу у настојању обнове; в) да има вишегодишње искуство у раду цркве у САД и да може да буде пример у сваком смислу; г) да има искуства у руковођењу административним и духовним потреба цркве; д) да има искуства у раду са Црквеним Одбором; ђ) да течно говори енглески и српски језик; е) да буде у стању да разуме, објективно учествује и доприноси Црквеном Одбору, који пролази кроз лавиринт грађевинских прописа и уредби. Ово су биле и остале стварне потребе парохије Светог Саве, које се ни до данас нису промениле.

Владика Митрофан је одлучио да ће најпогоднији свештеник за такав захтеван подухват бити о. Живојин као један од најбољих и најцењенијих у Епархији. О. Живојин је професор на факултету Св. Саве у Либертивилу, Илиноис и познат је као елоквентан и образован свештеник; сјајан вођа са дугогодишњим искуством у животу и раду цркве у САД-у; кротак, саосећајан, стрпљив, искрен, да влада са оба језика, да је упознат са локалним правилима и прописима; и изнад свега да је посвећен угледу цркве и поверењу према онима који цркву представљају. Због свих ових разлога владика Митрофан је од њега тражио да преузме парохију Светог Саве као духовни вођа. Имајући у виду критичну ситуацију и огромну потребу цркве у Њујорку, о. Живојин се без поговора сложио да напусти добро успостављену и сређену заједницу Саборног храма у Кливленду у Охају и преузме подухват у Њујорку.

Владика Иринеј Добријевић убрзо пошто је дошао у Источну епархију као надлежни епископ почео је да одређује начин на који ће обнова цркве и парохије тећи. Такође, владика Иринеј је поставио о. Живојина на место архијерејског заменика, али га је са исте позиције брзо уклонио јер је и тада о. Живојин показивао неслагање са неуставном политиком Вл. Иринеја. Већ годинама владика Иринеј на блатантан начин игнорише стварне потребе ове парохије, упорно одбијајући да дозволи да парохијани буду укључени у процес доношења одлука обнове, надгледања радова и одлука како ће се црквена средства и финансије додељивати и трошити. Сада уцењује одобрење новог црквеног одбора, све док нови црквени одбор не прихвати неразумне услове које Владика жели да им наметне. Таквим понашањем се ниподаштава воља велике већине парохије. Оно што је најзабрињавајуће је то да владика Иринеј одбија да обелодани детаље око досадашњих трошкова радова.

Сви досадашњи покушаји да се дође до разумног договора са владиком били су узалудни. Заједно са бишим повереништвом О. Живојин је много пута указивао на нерегуларности у вези исплата према извођачу радова, тежећи да заштити интересе парохије Светог Саве. Због тога су и о. Живојин и бивше Повереништво допали у немилост владике Иринеја. Ово невиђено понашање владике подстакло је чак и покрет унутар парохије да тужи владику Иринеја суду. Тужба је избегнута интервенцијом Његове Светости Патријарха српског, који је помогао да све странке потпишу споразум (меморандум) да заједница Светог Саве неће тужити владику Иринеја због његових поступака, а да ће заузврат владика Иринеј омогућити да се нормално пословање парохије настави и да више неће шиканирати о. Живојина. Примена овог договора је од стране владике Иринеја одлагана, а затим је сам владика Иринеј овај договор прекршио пошто је противуставно и неосновано ускратио службено одобрење новоизабраног црквеног одбора и самим тим онемогућио новом црквеном одбору обављање парохисјких дужности. Даље, владика Иринеј је на циничан начин обавестио о. Живојина да је удаљен из парохије Светог Саве. Иако је ситуација око парохије у Њујорку врло осетљива, Владика Иринеј није дао никакво разумно или детаљно објашњење осим да су то – потребе цркве.

Таквим поступцима владика Иринеј у ствари показује невиђено непоштовање стварних потреба парохије Св. Саве. У новијој историји СПЦ у САД није забележен такав однос једног српског епископа према једној од својих парохија. У ствари, владика Иринеј се свети парохији Светог Саве због супротстављања његовим поступцима. Јасно је као дан да Владика Иринеј своју освету над свештеником спроводи тиме што га уклања на минорну парохију у Пенсилванији. Свима нама је познато да је о. Живојин био први свештеник који је подигао глас против неуставних поступака тројице Епископа на редовном заседању Црквено-народног Сабора 2019 у Новој Грачаници. Он је био против наметања октроисанаог ,,новог“ Устава, који је на том Сабору био представљен, а и против неуставних корпорација о којима се касније сазнало. Такође, залагао се за поштовање Устава, правила и регулација, и један је од ретких који није потписао петицију подршке за Владику Иринеја. Све су ово разлози за освету коју сада чини Владика Иринеј.

Владика Иринеј сада поставља новог свештеника на њујоршку парохију оца Милана Драговића, који треба да преузме задатак старешине храма! Отац Милан је дошао у САД 2015. године у Западноамеричку епархију и парохију Светог Архангела Михаила у Салт Лејк Сити, у држави Јута, где је провео три године. Током његовог боравка тамо дошло је до великих проблема и дубоке поделе међу верницима. Такво стање је довело парохију пред распад. Владика Иринеј 2018 је примио  о. Милана у Источноамеричку епархију и послао га у Џонстаун у Пенсилванији.

Постављају се кључна и легитимна питања: Да ли је о. Милан адекватна замена за о. Живојина? Да ли владика Иринеј овако схвата и размишља о „црквеним потребама“? Може ли овај нови свештеник да се носи са тешким и комплексним околностима у којима се Саборни храм на Менхетну налази? Да ли нови свештеник има квалификације које је уочио еп. Митрофан? Да ли је било квалификованијих и искуснијих свештеника који су вишегодишњи клирици Источне Епархије? Ако о. Милан није био у стању да управља и води малу парохију у Јути, како ће водити Саборни храм Светог Саве у Њујорку!? Изгледа да ће и о. Милан бити врста колатералне штете, јер му је Вл. Иринеј постављањем у Њујорк увалио џак врућих кромпира у руке.

Разлози зашто владика Иринеј шаље овог свештеника у Њујорк су следећи: а) Као велики ,,дужник“ владики Иринеју, о. Милан неће смети да проговори, већ ће подржавати све што владика жели, ма како погрешне и неисправне те жеље биле б) Преко о. Милана и већ именованих у повереништво, владика Иринеј остаје једини дистрибутер финансија цркве Св. Саве. Његова необуздана и противуставна контрола над том парохијом је загарантована. Да ли се ико пита колико ово стање саблажњавајуће делује на многе вернике? Да ли су они верници, који су саблажњени са овом ситуацијом и поступцима Владике Иринеја, такође само колатерална штета на путу до потпуне контроле? Заиста, Свети Синод наше цркве треба да истражи све околности које се односе на цркву Св. Саве, посебно фондове и продају ваздушних права.

Трагично за нашу Српску цркву у САД, овакав развој догађаја води у масовну парницу тј. тужбу против владике Иринеја. Чини се да за то постоји довољно материјала, укључујући; злоупотребу положаја; емоционално злостављање; дискриминацију; кршење црквеног устава; кршење правилника парохије; конфликт интереса; намештање послова без тендера; сузбијање слободе говора; дискриминацију запослених и непоштен третман – само да набројимо неке. Уз наведено, готово су вероватне федералне и државне истраге у вези са овим питањем. (Ко сумња у овакав развој ситуације, саветујем вам да не тражите даље од Грчке Архиепископије у ​​САД-у (GOA), која је истраживана због велике проневере. Неки сугеришу да је GOA због тога чак изгубила непрофитни статус, а неколико епископа је сматрано одговорним и стога уклоњено.)

Чини се да се борба парохије Светог Саве да спасу своју цркву и своја права и обавезе као верни хришћани и грађани Њујорка, не односи само на њих и њиховог свештеника о. Живојина, него представља и борбу за спас наше Српске православне цркве у САД. Хармонија између свештенства и цивила који заједнички надгледају и воде црквене послове полако нестаје. Сведоци смо да се наша црква у САД једнострано и противправно трансформише до непрепознатљивости.

Горенаведеним поступцима уништава се столетна ,,равнотежа моћи“ која је постојала међу свештенством и цивилима. Све ово што се догађа у Њујорку је у директној вези са противуставним деловањем из 2017 године. Парохија у Њујорку и свештеник Живојин представљају препреку за комплетирање неуставних планова Владике Иринеја, не само у Њујорку већ и на територији САД уопште. Наша црква од 2017. године (када су основане тајне, незаконите и неуставне корпорације у којима је активно учествовао владика Иринеј) постаје без сумње централизована и аутократска институција. Епископи са својим правним саветницима лишавају вернике и свештенство могућности да надгледају и утичу на живот цркве у САД. Уствари СПЦ у САД више не постоји у оквирима у којима је постојала до 2017 године. Оснивањем тајних корпорација, епархије у САД су остале су без имовине. Један такав пример је имовина Источне Епархије.  Имовина ове епархије је преписана на приватну корпорацију која има само једног члана Иринеја Добријевића. Воља Патријарха Српског, који је експлицитно пред целим Сабором 2020 на Флориди нагласио да се све мора вратити на стање од пре 2017 је блатантно погажена. Ове корпорације и даље постоје и до данас није ништа урађено по том питању. Велики број верника и свештеника  још увек није упозната са озбиљним последицама које доноси овакво стање. Огромну бојазан код свештеника и верника изазива могућност трајног отуђивања имовине СПЦ у САД.

Даље, сваки покушај вођења разумног разговора или дијалога се одбија. Они који се усуде да јавно говоре другачије, бивају означени као бунтовници и агитатори. На свештенике који се не слажу са таквом политиком централизације цркве се врши притисак у виду претњи суспензијама, казнама, премештајима и присиљавањима да се повинују таквој политици.

Лично сам искусио како мека сила делује у нашој цркви у САД, још у фебруару, током Ванредног сабора на Флориди. Због неслагања са горе поменутим поступцима од 2017. до 2019. године, написао сам опширан коментар на чланак који је објавио правни тим. Из тог разлога сам током Сабора добио упозорења и претње. Навешћу неколико: непосредно пре почетка Сабора, пришао ми је свештеник из моје Епархије, који ми је рекао: „Радоване, пази шта радиш. Имаш породицу и четворо деце да храниш… Нећеш ваљда читав живот лепити плочице!? Док ми радимо на одбрани нашег епископа од Светог Синода, ти радиш против њега!“ Још један истакнути прото из средњезападне епархије ми је рекао: „Синко, прочитао сам твој чланак и дубоко сам забринут за тебе. Познајем ове (владике) јако добро, чувај леђа, неће ти опростити ићи ће до краја! Двојица свештеника из Источне епархије које не познајем, уз подругљиве погледе упирући прстима у мене су рекли: „То је он, готов је!“ Све се то догодило усред сале где су били присутни сви. Замислите какав је осећај када овако нешто доживите.

Поуздано знам да су многи свештеници попустили под притисцима и претњама и одлучили да подрже неуставне поступке и петиције мимо своје воље. Једном свештенику који се није сложио са нацртом текста о ,,надгледању е-поште и коришћења електронских и паметних уређаја“ један владика је рекао: ,,Твојим неслагањем окрећеш људе против мене. Нећу ово толерисати! Један од нас ће морати да иде, а ја сам владика и не идем никуда!“ Шта мислите шта се догодило? Да, тај свештеник је потписао ту полису, јер има породицу и не може да заврши на улици, а не зна да поставља плочице! Охрабрујем браћу свештенике да покренемо сопствени ,,me too’’ покрет и да постанемо узбуњивачи и откријемо све такве притиске и претње који су се нама догађале. Напокон живимо у правно уређеној земљи у којој нас закони штите од прогона.

Наш вољени брат у Христу, о. Живојин, један од најбољих свештеника у САД, није могао да посматра све противуставне поступке учињене према цркви Светог Саве и њеним парохијанима и устао је против неправде владике Иринеја. Сходно томе заједница Светог Саве је с’правом устала у одбрану свога вољеног свештеника о. Живојина и у одбрану својих права као хришћана и грађана државе Њујорк и САД.

Као свештеници дужни смо да говоримо против неправде? Хришћански је да будемо јединствени у ситуацијама када се пред нашим очима поштеним људима догађа неправедан прогон. Из тог разлога ја као свештеник категорички дижем глас у знак подршке о. Живојину Јаковљевићу и у знак подршке заједници Светог Саве у Њујорку са поруком: Ваша борба за правду и истину су пример храбрости за све нас. Она се не односи само на одбрану светиње у Њујорку, већ на одбрану свих наших светиња у Америци. С’тога као православци дужни смо сви без изузетка да се тој борби придружимо.   

 

Свештеник Радован Петровић

Видовдан

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here