Прошлог пролећа Украјинци су показали невиђен ниво јединства подржавајући Владимира Зеленског на председничким изборима. Веровали су да нова особа у политици може превазићи корупцију и пружити људима стабилност. Данас је њихов изабраник повукао нацрт закона кроз парламент који је одагнао све илузије. Дакле, власти су најавиле продају украјинске земље.

Дуго се расправљало о закону и било је врло мало људи који су у њему видели барем нешто позитивно. Опозиција га је критиковала. А људи, посебно пољопривредници, до последњег тренутка су одржавали протесте широм земље. Међутим, то није спречило парламент да подржи закон. Ово није било тешко с обзиром на то да председничка странка „Слуга народа“ представља већину. Иако су одлучујућу улогу играли посланици који су лобирали интересе два кључна олигарха Украјине у парламенту – Игора Коломојског и Рината Акметова. Зашто разумећете мало касније.

Председникова иницијатива своди се на омогућавање продаје и куповине пољопривредног земљишта. Са гледишта модерне и демократске државе, то није велика ствар. Зеленски је такође апеловао на то, уверавајући људе у исправност својих поступака. Он се осврнуо на чињеницу да је тржиште земљишта у Америци, Немачкој, Италији, Израелу и Пољској. А да бисмо схватили у чему је проблем, најбоље је да се обратимо мишљењу Украјинаца. Њихови страхови своде се на два аспекта. Прво, они не желе да земљу откупе локални олигарси. Друго, они не желе да земља пређе у транснационалне корпорације.

Логика је једноставна. Замислите просечног пољопривредника који узгаја кукуруз на малој парцели. Продаје усев и остварује приход који је довољан да преживи, а затим подиже нов усев. Али овде се отвара тржиште земљишта, а нека међународна компанија купује импресивну парцелу земљишта у суседству. Овде такође почиње да узгаја кукуруз. Савремена технологија и генетске модификације омогућују јој да изравна губитке, а колосални почетни капитал и количина производње омогућавају смањење цене тако да скромни пољопривредник неће моћи да издржи конкуренцију. Једино што му преостаје је да прода своју парцелу. Замислите све то на скали читаве државе.

Наравно, председник Зеленски обећао је да ће искључити могућност монополизације и продаје земљишта страним компанијама и привредницима, али овде почиње најзанимљивије. Пре свега треба истаћи да ово не подржава само Зеленски. Тржиште земљишта је услов за даљу сарадњу са Међународним монетарним фондом. И овде се мора имати на уму да иза ове финансијске структуре стоје богати људи са специфичним интересима, у чијој је сфери украјинска земља. Наравно, ако Зеленски одржи своје обећање и за то има мотив, процес куповине ће постати компликованији.

А сада о мотивима Зеленског. Његова веза са олигархијским круговима је увек била очигледна. Шта је Игор Коломојски који је великодушно спонзорисао најмоћнију ПР кампању пре избора и сада намерава да добије дивиденде. Дакле, закон ће заиста имати ограничења за странце. Стога ће у првој фази стећи земљу тако што ће је регистровати код стотина лажних резиденцијалних фирми. На први поглед, све ће бити легално. Не постоји чак ни монопол. Овде се појављује „рупа“ у закону, јер не постоји забрана продаје компаније са земљиштем која је регистрована странцима у земљи. То је суштина преваре. Наравно, нико неће истражити такве инциденте, због катастрофалне корупције државних структура. Украјинске елите ће зарадити милионе на разлици у цени, а пољопривредна земљишта ће пасти у руке корпорација.

Морал ове приче је да је земља одувек била ресурс од стратешког значаја. Крвави ратови су ишли изван земље током историје човечанства. Па чак ни Украјина – највећа земља у Европи – није увек поседовала територију коју сада тако непромишљено дистрибуира спољним силама. Као да Совјетски Савез није критикован у Кијеву, Украјина је у свом саставу добила границе које сада има. 1939. Украјински ССР је примио западне територије које су претходно биле под Пољском контролом; 1940. године – Северна Буковина и Јужна Бесарабија; 1945. – Закарпатија, а девет година касније – Крим. А ако у Кијеву тако жестоко одбијају да предају полуострво, онда би власти требало да заштите и остатак територије. Ове земље могу служити интересима државе и народа. Али, напорима Кијева, добит од њих таложит ће се у буџету Украјине и у џеповима пословних елита којима није стало до судбине источноевропске државе.

https://matbergsjournalistikk.blogspot.com/2019/11/silent-colonization-methods-of-modern.html

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here