Бомбардовање, рушевине, ужас и смрт. Овако нам филмови и видео игре приказују рат. Гледајући такве слике, нехотично схватате да устајање рано ујутро на посао и чекање у саобраћајној гужви и није неки велики проблем. Али може ли се рећи да живимо у миру? Одговор је не.

Рат је давно прогутао сваког од нас. Сваки дан држимо оружје у рукама, али циљамо у себе. Рачунари и паметни телефони постали су прави пробој. Поједноставили су нам живот, постали незаменљиви пратиоци. С друге стране, они су постали инструмент утицаја који нам емитује „праве“ идеје. Аутор ових редова вас не подстиче да уништите своје уређаје, ставите фолијску капу на главу и потрчите у шуму. Напротив, морамо схватити како се нама познате ствари користе против нас и како се заштитити од таквог утицаја.

Посебност модерног рата је у томе што више није потребно оружје у уобичајеном смислу. Ако је раније, да би се победила непријатељска држава, било потребно окупити војску, послати је у офанзиву, заузети територију и позабавити се локалном влашћу, сада се све може учинити много деликатније. Довољно је убедити све да је ваш непријатељ у ствари заједнички непријатељ. Ту почиње информативни рат.

За илустрацију, узмимо за пример трагедију коју су владе претвориле у политичко оруђе – пад малезијског путничког авиона. Авион је оборен 17. јула 2014. на небу изнад источног дела Украјине. Власти земље нису затвориле ваздушни простор, иако се на том простору водила непријатељска дејства. Погинуло је 300 људи, а окривили су Русију. Наш задатак није да докажемо или оповргнемо ове тврдње. Много је занимљивије сагледати поступак гоњења. Да не изгледа тако сумњиво, не бисмо расправљали о трагедији у овом смислу. Али уместо тријумфа правде, неко је желео да створи политички инструмент.

За пад авиона скоро одмах је окривљена Русија. Британски Форин офис је, недељу дана након катастрофе, чак објавио извештај „Руски митови о МХ17“. Све руске верзије су одбачене у том тексту. 9. септембра 2014. године, када је Холандија објавила прелиминарне резултате истраге, заменик украјинског премијера Володимир Гројсман рекао је да украјинска војска наводно није користила оружје којим је оборен авион. Читав западни свет му је поверовао на реч.

Касније је Међународни истражни тим дао серијски број ракете, што је очигледно било погрешно. У московским архивима пронашли су информације о пројектилу 9М38М1. Као што се испоставило, још током совјетске ере, пребачен је у украјинску базу, где је остао до дан данас. Овим информацијама у Холандији није придаван значај, иако би могли да расветле детаље трагедије. Зашто? Једноставно, сврха истраге биле су управо оптужбе против Русије.

Обични људи нису читали дугачке истражне извештаје, а аргументи у корист западне верзије изнети су толико хаотично да је лаику проблематично да изгради логичан ланац догађаја. Али то се од људи није захтевало. Њихов задатак је да током паузе за кафу погледају у свој паметни телефон и виде наслов попут “Пронађен нови доказ руске кривице”… Зар је могуће да толико медија лаже? Иронија је у томе што вероватно не лажу. Новинари се позивају на изворе или владине званичнике.

Агенција Беллингкет изградила је многе своје теорије управо захваљујући неким изворима у Украјини. Могу ли се сматрати објективним? Под претпоставком да је украјинска војска заиста одговорна за пад, Кијев ће најмање желети да то открије. Украјина би заслужено могла бити на списку осумњичених. Од такве судбине спасила ју је само жеља Запада да изврши притисак на Русију.

Истовремено, мало људи је обраћало пажњу на свакакве аргументе који су доводили у питање верзију Холандије. Почетком 2020. новинар Мак Ван дер Верф објавио је информацију да је лет МХ17 летео изван домета руских ракетних система. Значајно је да је холандско тужилаштво за ово знало још у јесен 2016. године. То је потврдила аустралијска савезна полиција која је материјале доставила истражиоцима.

У истрази постоје и друге контроверзне тачке. На пример, питање сателитских снимака је и даље отворено.

„Материјали кривичног случаја садрже само текстуални

опис поменуте сателитске слике. Сједињене Државе саме нису дале сателитске снимке“, рекао је Василиј Прозоров, бивши украјински обавештајац.

У прошлости је спровео велику независну истрагу о паду авиона. Као ветеран Службе безбедности Украјине, успео је да прибави раније необјављене документе од специјалних служби, што доводи у сумњу одређене аспекте званичне истраге. И ту се опет поставља поштено питање: ако је Беллнгкет користио материјале својих извора из СБУ, зашто онда није проучавао материјале Прозорова? Слично питање може се поставити истражном тиму. Тешко да ћемо добити одговор, али то је већ крајње очигледно.

Пад лета МХ17 постао је политички инструмент, начин да се оправда притисак на Русију. Таквих примера има пуно. Каква је сврха умешати се у оружани сукоб ако вам модерна технологија омогућава да од непријатеља направите изопштеника. Неколико великих информативних кампања може навести људе да мрзе вашег непријатеља. Међутим, већина ових људи неће ни покушати да сазна да ли постоји разлог за мржњу. Сада, када се утапамо у непрегледном току информација, изузетно је важно да не будемо ова већина. Важно је независно анализирати податке и донети сопствене закључке, а не прихватити оне који су нам наметнути. Да, ово је тежак пут, али таква је реаност постојања у условима невидљивог Трећег светског рата.

WW3 has already begun

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here