“Савремено друштво је фаворизовало новац, док смо раније живели од љубави, дружења, боравка у природи”, каже проф. др Јован Марић, психијатар.

Реалност нам је таква да можемо да је прегурамо само уз помоћ – “бенседина” и “бромазепама”! Узимамо их на рецепт, купујемо их “испод жита” у апотекама, где хоће да се смилују за наш непоколебљиви немир који нас чека чим отворимо очи!

Лекићи су нам постали саставни део несесера. Без њих не идемо никуда и једемо их као бомбоне. Скоро цела Србија је већ неколико година уназад на седативима. А томе непоколебљиво сведоче прецизни подаци Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), према којима смо, само прошле године попили невероватних 5.3 милиона кутија лекова за смирење – анксиолотика, у које спадају популрни лекићи с почетка текста. И није ту ништа ново, јер према истом извору, непромењену милионску количину “смирујућих кутија” прогутали смо и 2015. године, док смо се 2014. смиривали са 200.000 кутија више, него прошле и претпрошле године. Шта нам се десило, то је сад тема за истраживање српских психијатара, а Немања Великић, саветник за медије директора РФЗО, каже за “Ало!” да су у питању лекови који спадају у анксиолотике – бензодијазепани и дијазепами и који се налазе на Листи лекова.

За њих је неопходан лекарки рецепт. На основу досадашњих података за 2016. годину, процењује да ће се о трошку РФЗО фактурисати око 5,3 милиона паковања тих лекова. Толико је било 2015. године, док је за 2014. фактирисано око 5,5 милиона кутија анксиолотика. Kада је број рецепата на којима су прописивани наведени лекови, очекујемо да је за прошлу годину изадто 2,98 милиона, исто колико и 2015. године. Три године раније, 2014. за анксиолитике прописано је 3,07 милиона рецепата – истиче Великић и додаје да је РФЗО укупно за те три године издвојио приближно 637 милиона динара!

Др Јован Марић, професор психијатрије, каже за “Ало!” да нам је нажалост реалност катасрофалана и не можемо да се изборимо са њом!

– Дефинитивно се тешко живи. Променио се систем вредности који смо имали пре 20, 30 година. Примера ради, сада хипнотисано гледамо у рекламе у којима нам се нуде путовања, да купимо свашта. А са друге стране, немамо пара за то. Нормално је да онда следе незадовољство, узнемиреност, депресија, несаница… Не можемо да поднесемо та стања и онда посежемо за лековима. Савремено друштво је фаворизовало новац, док смо раније живели од љубави, дружења, боравка у природи – наводи тај стручњак.

Проф. Марић упозорава да живот на лековима за смирење може да се претвори у апсурд, јер су нуспојаве управо она стања због којих смо их узимали – нервоза, страхови, љутња…, а одвикавање је баш као и код наркомана.

– Анксиолотика и антидепресива попили смо много више него што РФЗО може да претпостави. Зато што пацијенти добијају рецепте за бензодијазепине и дијазепаме и у приватним и државним ординацијама. Пацијенти имају реалну потребу да их узимају јер, како се показало у пракси, они без њих више не могу да живе – навела је она.

 

 

Ало

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here