Шест вишенаменских ловаца 4. генерације Миг-29С, које је Русија недавно донирала Србији, најкасније у априлу месецу треба да слете на српско тле. После приземљења ових летелица, оне ће бити пребачене у ваздухопловни ремонтни завод „Мома Станојловић“ где ће се извршити њихов генерални ремонт и озбиљна модернизација. Улазак у оперативне јединице РВ и ПВО Војске Србије, очекује се до краја текуће године.

Очекује се да у марту или најкасније априлу месецу, на полетно-слетну стазу војног аеродрома Батајница слети 6 ових апарата. По пријему летелица, оне ће одмах бити транспортоване на послове ремонта и модернизације.

Целокупан посао око оспособљавања и унапређења ових летелица на виши технолошки ниво предводиће руски ваздухопловни инжењери уз асистенцију својих српских колега.

Поред модернизације ових апарата, сличан пакет ће добити и постојећа 4 авиона Миг-29 који се већ налазе у саставу српског ваздухопловства (3 Миг-29 и 1 Миг-29УБ). Укупан посао се процењује на 185 милиона евра. Планира се да цео овај посао око модернизације буде завршен до краја ове године (децембар месец). Према динамици извођења радова очекује се да већ од 1. јануара 2018. године флота од 10 потпуно модернизованих апарата Миг-29 уђе у оперативни састав елитне 101. ловачке авијацијске ескадриле „Витезови“ која се налази у саставу 204. ваздухопловне бригаде.

Процењује се да ће модернизација ових авиона драстично повећати њихове борбене могућности, као и оперативне способности српског ратног ваздухопловства у целини. Модернизација укључује интеграцију новог радара, највероватније и новог електро-оптичког комплекса, напредну комуникациону опрему, као и пакет који укључује оружје прве категорије у класи ваздух-ваздух и ваздух-земља, који се тренутно налази у оперативној употреби најсавременијих армија света.

Пакет модернизације нападно-навигацијског комплекса

347px-AESA_JUK_AEПланира се интеграција новог радара Жук-МЕ (овај радар представља извозну варијанту Жук-М) који ће обезбедити откривање ваздушних објеката величине ловца на даљинама 100+ (130) км. Радар може да прати до 10 циљева, а истовремено може да гађа максимално 4 циља. Поред напредних карактеристика неопходних за битку у ваздушном простору, овај радар има одличне могућности и за борбу против циљева на земљи, тако да платформа на коју је интегрисан овакав тип радара, може да понесе епитет ловца-бомбардера. Треба напоменути да су Руси у међувремену модернизовали и овај радар (Жук-М) који планирају да уграде у палубне авионе Миг-29К (спомињала се уградња и на Миг-35, међутим од њега се одустало услед развоја нове генерације радара са фазном антенском решетком Жук-А). Модернизација Жук-М обухвата боље перформансе компјутера који прати и обрађује податке о откривеним циљевима, посебно у сету копно/море. Модернизована варијанта радара Жук-М може да прати и до 20 ваздушних/копнених циљева (базична верзија 10), док је број циљева које истовремено напада остао исти (4).

Поред интеграције новог радара, аутор текста претпоставља да пакет модернизације може да обухвати и уградњу савременог електро-оптичког комплекса као што је то нпр. ОЛС-М (експ. ОЛС-ЕМ). Овај комплекс обезбеђује повећану зону детекције циљева у 3 режима рада (ТВ камера, ИЦ, ласер за озрачивање циља) и поред ‘’dogfighta’’, посебно је ефикасан у навођењу читавог спектра савремених убојних средстава класе ваздух-земља, по копненим тачкастим циљевима.

Првокласно оружје у одбрани српског неба

Сва ова технолошка унапређења нападно-навигацијског комплекса, омогућава качење најсавремнијих типова ракета класе ваздух-ваздух и ваздух-земља који се налазе у оперативној употреби. То се пре свега односи на ракету ваздух-ваздух, средњег домета Р-77 (РВВ-АЕ). Ову ракету је развила чувена руска компанија „Вимпел“ и спада у најсавременије ракете таквог типа у свету (велики број стручњака како са истока али и са запада, сматра да је тренутно ова ракета без премца у свету). Њен максимални домет досеже и до 110+км (РВВ-СД), а у завршници своје путање се наводи помоћу главе са активним радарским самонавођењем. Њена јединствена конструкција, са препознатљивим решеткастим стабилизаторима, даје јој изузетну енергетско-кинетичку и аеродинамичку способност за ефективну борбу против изразито маневришућих циљева. Поред ове ракете, треба поменути и могућност употребе модернизованих ракета нешто старије генерације Р-27ЭР и Р-27ЭТ, али са респектабилним дометом до 95км. Треба посебно истаћи и врхунску, веома агилну ракету в-в кратког домета (Р-73/Р-73М) која је незаменљива у условима ‘dogfigta’ . Ту се још налази читав спектар унапређених ракета класе ваздух-земља, кратког и средњег домета (Х-25, Х-29, Х-31) као и могућност ношења тешких високопрецизних авио-бомби изузетне разорне снаге, из фамилије КАБ-500 (КАБ-500-КР и КАБ-500-Л).

Р-77 (РВВ-АЕ) / wikipedia

Вратити „елитизам“ професији борбеног пилота, као фундамент модернизације српског ратног ваздухопловства

Овај пакет опреме захтева и израду специјализованих наставних јединица коју ће морати да прође сваки пилот, који ће управљати овим авионима. Ово је неопходно из разлога што се у техничком смислу ради о захтевнијој борбеној платформи. У наредних 10-15 година то ће бити један од основних приоритета наставног сегмента у оквиру Војске Србије. Инсистираће се на враћању елитизма пилотског позива, који је озбиљно нарушен у дешавањима последњих 15 и више година, када је овај вид оружаних снага потиснут на маргину и практично пуштен низ воду.

Напомена

Поред ових апарата, треба истаћи и недавну посету српског државног врха Републици Белорусији, где је на сличним основама договорена донација 8 авиона (понегде се спомиње податак о донацији 12 апарата) Миг-29 белоруског ратног ваздухопловства. За сада није познато када ће ови авиони бити испоручени Војсци Србије, али се претпоставља да ће се то десити средином или крајем ове године. Такође, није познато да ли ће поклоњени авиони бити у основној конфигурацији или се ради о успешно модернизованом стандарду БМ који је продукт белоруских ваздухопловних компанија. Наиме, ова верзија авиона је опремљена са модернизованим радаром Н019П који је по својим функцијама сличан радару Жук-МЕ, али су му борбене могућности ипак нешто сиромашније у односу на њега (домет до 90км за мету величине ловца, праћење до 10 а истовремено гађање свега 2 циља).  У сваком случају постоје извесне индиције, али и наде, да ће ови авиони проћи исти пакет модернизације као горе наведена група апарата (руски Миг-29С), што ће максимално унифицирати борбену ловачку компоненту која ће штити српско небо. Руски специјалисти који ће доћи у Србију у сваком случају, уз пословичну техничку инвентивност, имају и огромно искуство у модернизацији овог типа авиона, тако да се веома лако може очекивати и неки потпуно нови пакет модернизације, који ће бити намењен искључиво српском ратном ваздухопловству. Остаје нам да видимо како ће се ствари по овом питању одвијати. Уосталом, време је најбољи индикатор који ће показати како ће се одвијати пројекат модернизације српске борбене авијације и у ком правцу ће он ићи.

Слободан ЂУКИЋРуска реч

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here