Силна медијска халабука владике Григорија од прошле године, када је на опозиционим медијима обећавао окупљање 300 „Спартанаца“, који ће срушити Вучића, се показала на крају само као маркетиншки трик уочи избора за патријарха.

Владика Григорије је, као што знамо, учествовао у такмичењу за трон српског патријарха и изгубио. За патријарха је изабран митрополит Порфирије али се владики Григорију не може оспорити озбиљна подршка у Сабору. Са 13 гласова које је добио приликом кандидатуре за патријарха, владика Григорије се показао као озбиљан играч у СПЦ. То је значајан капитал јер представља 1/4 Сабора епископа СПЦ. Или просто речено:  владика Григорије има јак утицај на четвртину Сабора Српске цркве, што значи да ће било каква одлука Сабора без његовог „амина“ бити тешко усвојена.

Са таквим „духовним“ капиталом, Григорије више није обичан перформанс мајстор, већ јак политички играч у редовима цркве. Сва прича из претходне године, како ће Григорије бити кандидат за председника Србије, те како ће ујединити опозицију и ставити се на њено чело, сада пада у воду. Јасно је да он то никада није ни планирао, иначе се не би кандидовао за патријарха. Ипак, требала му је медијска подршка у Србији. На режимске медије није могао рачунати јер је своју промоцију базирао на критици актуелне власти. Стога је искористио опозиционе медије.

Није никаква тајна у цркви да је владика Григорије, као ученик покојног Атанасија Јевтића, српски националиста. Откуд онда један родољуб на другосрбијанским медијима?

Рачуница је проста. Григорије је прилагодио своју реторику медијима који су му дали простор јер на режимским медијима свакако не би добио тај простор. Искористивши другосрбијанске лево-либералне медије, Григорије се добро позиционирао код Срба не само у Србији већ и у региону и дијаспори.

Ма колико црква да инсистира на причи како само Сабор епископа одлучује о избору патријарха, не може да негира утицај медија на одлуке тих истих епископа. И најзад добијамо рачуницу – владика Григорије је искористио лево-либералне медије за сопствену промоцију у предизборној трци за новог српског патријарха.

Одмах по окончању избора за патријарха послати су сигнали из Григоријевог табора да је нови патријарх легитиман, иако су претходно од истих медија, који су промовисали Григорија надајући се његовом опозиционом ангажману, пласиране приче како ће нови патријарх бити Вучићев потрчко.

Сабор СПЦ је на суптилан начин, са две фотографије, свима послао поруку да је цео предизборни циркус нешто што се њих не дотиче, те да озбиљнијих сукоба унутар епископата СПЦ није ни било. На овим фотографијама су главни актери готово свих медијских писанија од готово годину дана. Две фотографије на којима су владика Иринеј Буловић, Владика Григорије Дурић и патријарх Порфирије Перић у једној пријатељској и присној атмосфери са осмесима на лицу и ноншаланцијом која је импресионирала кориснике друштвених мрежа, послала је јасну поруку.

Четвртог дана Сабора уприличен је ручак за владике СПЦ са председником Србије Александром Вучићем на Андрићевом венцу, којем је присуствовао и члан Председништва БиХ Милорад Додик, иначе стари пријатељ и сарадник владике Григорија.

Не треба бити превише оштроуман да би се закључило да је „пријатељ мог пријатеља и мој пријатељ“. На крају, не би ово било први пут да владика Григорије, после медијске халабуке, направи дил са Вучићем. Једино је питање шта је овај пут успео да истргује. У сваком случају јасно је да је опозиција испала колатерална штета и да остаје без озбиљног противкандидата Вучићу на председничким изборима. То је и самој опозицији јасно те је брже боље након Сабора СПЦ избацила убогу Маринику Тепић као најозбиљијег кандидата, проглашавајући је за најполуларнију политичарку у Србији. Али ко гарантује да Срби хоће да гласају за политичарку?

Србија је и даље једна конзервативна и патријархална средина, која не може да замисли женског лидера – жену председника. Оно мало грађански оријентисаних гласача није довољно ни да промени локалну власт у каквој општини у Београду а камоли да значајно утиче на избор председника. Од осталих опозиционара не постоји довољно озбиљан кандидат да је познат или довољно познат а да није компромитован. Тако Вучић захваљујући владики Григорију, који је све време замајавао опозицију и тако куповао Вучићу време одлажући проналажење новог опозиционог лидера, иде и на наредне изборе без бојазни да ће му ико иоле угрозити позицију.

 

Патриот

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here