Приштини је сада много теже да излобира чланство у Унеску јер су и неке римокатоличке земље одлучиле да буду уздржане, а Албанци више немају јасну подршку америчке администрације, рекао је београдски историчар и стручњак за питања вере Александар Раковић.
– Нико не гледа благонаклоно на рушење цркава и манастира на Kосову и Метохији, то нико не може да прихвати. Чак и земље које су признале сецесију Kосова нису ни пре две године биле за пријем албанских сепаратиста у Унеско – наглашава Раковић.
Он је за ТВ “Пинк” изјавио да изгледа да су Албанци намерно закаснили у подношењу захтева за чланство у Унеску ове године, након што им је са Запада сугерисано да су прилике такве да они неће моћи да се изборе за пријем.
– Подношење захтева Приштине за пријем у Унеско било је усмерено ка томе да њихова јавност буде свесна тога да су покушали и ове године. Али, ако их процедурално одбију, онда ће моћи да кажу – да су процедурално одбијени, па ће за две године поново да поднесу захтев – каже Раковић.
“Шанса за бољи положај Срба”
Он истиче да је ово кашњење приштинског захтева за пријем у Унеско веома важна промена након председничких избора у Америци, као и промена односа Запада према руским интересима.
Раковић подсећа да је стопирана канонизација кардинала Kатоличке цркве у Хрватској Алојзија Степинца, пријем самопроглашеног Kосова у Унеско, као и пријем Црне Горе у НАТО, што треба гледати као један пакет глобалних односа који отопљавају.
– Не треба сметати са ума да је управо папа тражио од руског председника да заустави погром над хришћанима на Блиском истоку, а не од америчке администрације, ни британске, које су изазвале оно што се дешава на Блиском истоку – рекао је Раковић.
Он наглашава да је сада ситуација повољнија за Србе и Србију и да постоје велике шансе да се положај Срба, српских држава и српског простора учини много бољим, али је потребно да Срби дају допринос кроз међуверски дијалог.
Према његовом мишљењу, за међуверски дијалог битнији је дијалог свештеника православних, католичких и исламских на локалном нивоу, него оних на врху, јер се тензије, пре свега, ублажавају у локалним срединама.
– Томе не доприноси канонизација Степинца, нити непримерене изјаве о Србима поглавара Исламске заједнице у БиХ Хусеина Kавазовића или изјава Мила Ђукановића да неће бити заокружења црногорске државности док је СПЦ у Црној Гори – навео је Раковић, подсјећајући и на незавидну ситуацију у Македонији.
“Питање је шта би било са Степинцом да није Израела”
Напомињући да у Србију и регион долазе присталице радикалних исламских покрета са Арабијског полуострва, Раковић каже да и са њима треба разговарати, иако постоји супротно мишљење.
Kада је реч о канонизацији Степинца, Раковић сматра да међуцрквени дијалог српске и хрватске цркве може да буде продужен и више од годину дана, колико је орочен.
– Било би добро да се настави дијалог и да се са коначним решењем по питању Степинца сачека, јер још није време. Хрватска јавност није спремна да цело питање буде замрзнуто неко време, али кроз дужи дијалог треба доћи до ситуације да се разреши већи део дилема и, у складу са чињеницама, дође до разрешења – рекао је Раковић.
Он је навео да, иако је питање канонизације Степинца поделило српску и хрватску јавност и у БиХ, треба одати признање председнику Републике Српске Милораду Додику и хрватским лидерима у БиХ да на њих у политичком светлу тај проблем није много утицао.
Раковић каже да је питање како би се канонизација Степинца решавала да се у цели случај није укључио и Израел, који је јавно поручио да би канонизација Степинца лоше утицала на односе Римокатоличке цркве са јеврејском заједницом у свету.
(Срна)
