Зоран Грбић: Војни кампови су океј, ако су Амерички

18. август 2018.

Војни кампови су океј, ако су Амерички

Када је започета окупација и Србија изгубила део суверенитета и право да одлучује о себи, прво што је окупатор урадио било је да укине војне судове. Рекли су нам да су они историјски превазиђена препрека у успостављању цивилне контроле над војском. Иако они и данас постоје у већини земаља света. Па је тако Војни суд у Београду претворен у Специјални суд за криминалце, а онај у Нишу у Војно-дисциплински суд. Након тога, кренуло се у уништавање “вишка наоружања“, а завршило се (што се војске тиче) укидањем редовног служења војног рока 2010. године.

Ових дана дигла се бука око кампа на Златибору у коме се четрдесетак деце својом вољом учило преживљавању у природи и борбеним вештинама. Након што су поједини медији подигли галаму око тога, неко је послао полицију на њих. И то ноћу. Ваљда су се уплашили да се деца нису превише подучила војним вештинама, па за сваки случај.

Онда су они исти медији још више повиленили, па су почели да подвикују како је то све руско масло, и како је то све настало у Русији. Па сам због тога само хтео да подсетим.

Као и већина ствари које се данас дешавају у Србији, ни ова није измишљена у Русији, него у Америци. Баш као и војни судови, као и “вишак наоружања“ и као и редовно служење војног рока, и летњи војни кампови за децу постоје на западу, где су прво и настали, пре него што су се проширили на остатак света.

Разлика између оног нашег кампа на Златибору и оних у САД је у томе што, за разлику од Србије, њихова деца најчешће иду у праве војне академије, које лети отварају врата за децу. Тамо их не подучавају војни ветерани као овде, него официри, подофицири и војници војске САД, а такве кампове не организују председници општина, него Секретаријат за одбрану САД.

Мени је реално, потпуно свеједно да ли ће неко дете овде ићи у такав камп или неће. И мислим да би већини грађана демократске и толерантне Србије требало да буде свеједно, уколико нису баш директно заинтересовани. Нема разлога за галаму. Онима којима се камп не свиђа, могли би да окрену главу на другу страну, и погледају рецимо Параду поноса. То су вероватно подобније вредности за децу. Или можда Задругу, Фарму или неки слични програм. То је изгледа политички коректно и намењено за децу Србије.

И за крај, реклама за дечије и омладинске војне кампове у САД, где деца могу да се уче руковању оружјем, пешадијској тактици, преживљавању у природи и сличним вештинама: