Председница удружења грађана Народна иницијатива, Ана Обрадовић, рођена је 1986. године у Ваљеву. Похађала ОШ „Жикица Јовановић Шпанац“, данас знану као Прву основну школу, и средњу Техничку. Дипломирала на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду, на одсеку за Електротехнику и рачунарство, 2010 године, са звањем Мастер инжењер Електротехнике и рачунарства.

Са поносом истиче, да је одувек запослена у приватном сектору. Пословни пут започела је од производног погона Ваљевског Горења, где је радила као НК радник. Данас се бави организацијом, продајом и техничком подршком за медицинске уређаје.

Никада није била политички активна.

Са Аном Обрадовић разговарали смо о актуелним темама и проблемима у којима се налази народ Србије, као и могућим решењима.

 

 

Ваша Народна иницијатива је део Савеза Чувари Србије 1244, залажете се за очување Косова у Србији, а какве ставове имате по питању Војводине?

Ана: Тако је. Залажемо се за очување наше земље у целости. То би требало да буде и одговор и на други део питања. И Војводина и Косово су драгуљи Србије, свака покрајина на свој начин. Србија треба да остане цела са свим својим лепотама и историјом и свим народима који живе на просторима Србије, јер је једино на тај начин могуће да се одупремо глобалистичкој политици која тежи економском поробљавању, и народима без народности. Узмимо за пример Југославију у свом пуном саставу (иако ће ме сада многи назвати утопистом или комунистом ово што следи је само аналогија). Југославија је грађена, и на Југославији је рађено. Земље чланице тадашње Федерације имале су економску стабилност, добро друштвено уређење, а под заставом Југославије представљале су војни центар централне Европе. Распадом СФРЈ, свака од земаља бивших чланица, у невероватној жељи појединца за влашћу, дозволила је улазак страних економских „вампира“ који су кроз страствену жељу и вољу да помогну и стабилизују државе погођене грађанским ратовима, исисавали богатства, једне по једне. Данас је свака, од бивших земаља чланица СФРЈ, у економски катастрофалном и политички подређеном стању, без обзира да ли су чланице ЕУ, или прижељкују да то постану. Политика завади, па владај, одувек је доносила резултате и зато је питање очувања Србије као целине, најбитније питање данашњице.

Да ли је мултиетничност Војводине одржива у једној унитаризованој Србији или се Ви ипак не залажете за такву Србију?

Ана: Сматрам да јесте одржива. Различите народности опстају на подручју Војводине већ јако дуго, а у свему томе, кључну улогу игра толеранција. Свако има свој национални идентитет, и поштује туђи. Наравно, да као и свуда, постоји одређени број оних који се залажу за потпуно отцепљење Војводине, али они се броје промилима. Сви ти људи који живе на просторима Војводине, представљају народ Републике Србије, без обзира на националну или верску припадност, и једино што они сви желе јесте да живе боље. Искрено да Вам кажем, никога политика не занима, уколико се живи добро, и тада народу није битно ни ко је Председник, ни ко су министри, ни ко су посланици, све док сви они раде у корист народа, а тај исти народ има да плати режије, да једе, да се обуче, да пошаље децу на екскурзију, да оде на море, а да не мора да се кредитно задужује, да би било шта од наведеног испунио. Нажалост, ситуација је таква, да у корист народа не ради нико, па ни сам народ јер је збуњен. Неопходно је дати народу слуге, а не господаре, дати му стандард, а не народну кухињу, могућност да иза себе остави потомство. Да ли мислите да би отцепљење Војводине напрасно донело сав тај бољитак? Да ли је боље на Косову и Метохији сада, када је под неуставном влашћу окупатора? И при том мислим на албански део Косова, Српском свакако није добро. Ако им је тако добро, зашто су онда пуни аутобуси албанског становништва који возе за Немачку и Аустрију?

Чему онда покрајине?

Ана: Ако државу посматрате као предузеће, које има различите секторе, нпр. производњу, набавку, магацин, правну службу, кадровску службу, техничку службу итд. и имате и менаџмент који управља, можете доћи до закључка да предузеће односно држава, функционише као целина састављена од различитих организационих јединица. Свака организациона јединица има свог шефа, који треба да ради на унапређењу свог сектора, да организује запослене, да им буде пример како треба да се ради и да на крају извештава менаџмент о својим успесима или пеховима. Један човек не може, а није ни природно да контролише све секторе. Зато имамо градоначелнике, председнике општина, општинска већа, и оно што се директно односи на Ваше питање, покрајинску владу, уколико Војводину посматрамо рецимо, као Производњу (производња има нпр. своје подсекторе: производњу делова за готов производ, предмонтажу, монтажу, фарабање, контролу квалитета готовог производа, паковање итд). Проблем настаје када „шефови“ више не раде за предузеће, већ за сопствене интересе, јер је боље бити први у селу него десети у граду. Из тог разлога нам се и дешава све ово што нам се дешава последњих 30 година, јер сви би да буду први, а пошто немају могућности да буду „први у граду“, бирају да отцепе „село“ па да ту буду први. Међутим, када предузећу затворите једну органзациону јединицу, то предузеће функционише са тешкоћама, а сам отцепљени сектор, не функционише уопште.

Ко је заправо крив за пљачкашку приватизацију? „Жути“ или Напредњаци?

Ана: И једни и дуги, а и они мало пре њих. Постоје многе фабрике широм Србије које су са пропадањем почеле још и раније. „Жути“ су те исте фабрике докусурили, а ови сада су распродали све што је иза жутих остало. Иза напредних, неће остати ништа, јер они све то раде брже, јаче и боље од претходника, смејући нам се у лице. Довољан пример је РТБ Бор. Ми не умемо да вадимо руду, нама то треба неко да покаже.

Зашто не верујете да је могуће да политичар промени свој наратив и од једног националисте постане европејац и глобалиста?

Ана: Хахахахаххахаха. Пазите, не тврдим да је немогуће, мада прелазак од екстремне деснице у екстремну левицу, при томе све време пљујући ту исту левицу, претпостављам, мора бити узроковано некаквим шоком. Можда је то нека врста отрежњења за таквог политичара, типа Јао шта ја радим све ове године и шта причам, ето прође 20 година, и тек сам сад схватио да ја уопште нисам радикал? Рецимо. Мени су ипак, интересантнији они који су више пута мењали идеологију. Од Радикала, преко ДССа, УРСа, па афере са ДСом, и на крају шлаг на торту СНС. Разумете, ајде да човек једном и доживи тај шок, то политичко отрежњење, али толико пута? Па десно, па лево, па лево, па „левље“, па опет десно које није десно. Заиста не разумем. Па одлучи се већ једном. 😉

Постоји ли решење за лошу економску позицију Србије ако она не уђе у ЕУ? Каква је алтернатива?

Ана: Србија је свакако у лошој економској позицији, а ту је између осталог и захваљујући душебрижничкој економској подршци ЕУ, Светске банке итд. Зајмови ће једног момента доћи на наплату. Постоје решења наравно, само никако да се неко од свих ових наших вајних стручњака ухвати у коштац с тиме. Мора под хитно да се прекине са политиком уништавања пољопривредника и малог домаћег привредника, то је примар. Ми не знамо какво је заправо стање у буџету Републике Србије, оно што знамо јесте да се буџет пуни искључиво кроз порезе и доприносе, акцизе и остале намете у виду такси за све и за свашта. О економској стратегији, може се децидно говорити оног момента када буде било могуће подвући коначну црту, и рећи толико смо дужни, до тад морамо да вратимо, са толико располажемо, хајде да видимо шта нам је чинити. Све остало је рекла казала. Постоје наравно ту, још неке мере које се могу спровести по угледу на неке друге земље. Када би се коначно донео закон о пореклу имовине, са казненим мерама које би за последицу имале одузимање нелегално стечених новчаних средстава и имовине, могли бисмо да кажемо да ће се отуђени новац и имовина вратити у државне токове, чиме бисмо могли растеретити пореске обвезнике бар мало. Ипак изгледа да никоме није у циљу да се тај закон изгласа, а зашто, то је посебна тема. Зашто је угашена СДК? Постоји велики број предузећа без иједног запосленог преко чијих се пословних рачуна, исисава новац из буџета, али то је општепозната ствар. И наравно, нико не чини ништа по том питању.

Ваш Савез је практично трећи блок. Какве су шансе једном таквом блоку у већ политички позиционираној Србији?

Ана: Видите овако. У Србији постоји СНС и остали, односно владајућа већина и остали. Они који су наводно орјентисани десно, а ни сами не знају где је лево, и они што су лево а у коалицијама су за десно. Врло конфузно, зар не? Е па тако је конфузно и народу. С тиме да ови први имају да деле паштете, а ови други не, па када ојађен народ држиш у незнању и сиромаштву, он по инерцији гласа за паштету, јер народ је гладан и многи ћуте са паролом „Може и горе“. Трећи блок, како Ви називате савез може да заузме централно место на политичкој позорници, јер идеологија савеза није ни десно ни лево већ право. Савез Чувари 1244 залаже се за поштовање Устава, одбацивање противуставно донетих закона, за измене изборних, закона, закона о извршитељима, о трансплантацији, новчаној помоћи породицама са децом, за доношење коначно тог закона о пореклу имовине, да се нађе начин за финансијску помоћ деци која морају на лечење у иностранство, за сређивање бирачких спискова, за очување граница Републике Србије, за реформу школства тако да се поново уведу једнообразни уџбеници, јер ово данас је сулудо, да се врате неуставно отете пензије, могу да набрајам у недоглед. Ми желимо да систем профункционише, јер овде не фукционише ништа. А ми смо људи из народа, који тај систем односно његов продукт осећамо на својој кожи. Јер политичари и народ живе у различитим световима. Они не знају како се живи у Врању, не знају како се живи у Ваљеву, не знају како је у Шапцу. Не знају да гомила људи ради без дана одмора, без могућности да оду на боловање, за минималац, од ког неки морају газдама да врате пар хиљада. Данас имамо газде, а не надређене, јер ово је неофеудализам.

Не знају да нам инжењери, лекари, учитељи раде по бутицима и кафанама, не знају да једемо на кредит, а гориво сипамо на дозвољени минус. Не знају ништа, а и не занима их. Остаје само питање, да ли ћемо бити већи трн у оку позицији или опозицији.

Шта очекујете од најављених протеста 6. 10. 2018. испред зграде ПИНК?

Ана: Очекујемо да се људи пробуде из овог несрећног сна. Протестовали су малинари, протестовало се за гориво, протестовало се за Видовдан, протестовале су мајке и труднице, протестује се скоро сваки дан. Овај синдикат, онај синдикат, међутим, грешка је у томе да свако протестује за себе. Искључиво за своје потребе. Мислим да на то треба да ставимо тачку, и да изађемо сви, за себе и своју децу, како иста не би морала у братску нам Немачку, да граде туђинску земљу, да их не виђамо, многи не виђају своје унучиће годинама. Потребно је да се народ уједини, јер сви су захтеви због којих се излази на улице, прави разлози. Ни један није погрешан.

Да није мало касно за буђење народа из летаргије? Имате ли ви довољно снаге да зомбирану Србију претворите у нормалну?

Ана: Никада није касно. Све док последњи човек не напусти ову земљу, има наде. Ми ћемо дати све од себе да вратимо Србију на прави пут. Да ће бити лако, сигурно неће. Али борићемо се.

Како видите будућност Србије?

Ана: Видим Србију као слободну земљу, стабилну, са добрим стандардом. Видим домаће фабрике, домаће квалитетне производе на рафовима, видим српског сељака који иако ради најтежи посао, не псује никога, јер може од свог рада да живи. Видим некорумпирано правосуђе у коме је прецедентно право, основ судске праксе. Видим лекаре који се боре за људски живот по позиву, а не по професији. Видим учитеље који децу уче и васпитавају. Видим полицију која је ту да штити народ. Видим породице које викендима, заједно проводе време без стреса и фрустрација око финасија. Видим Србију која иде на утакмице, у позориште, на концерте. Да ли такву Србију само ја видим, или ће сви то једном видети, време ће показати.

 

Патриот

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here