Поред тренутног страха од коронавируса и панике међу људима, већ довољно измучен српски народ се сећа немилих догађаја од пре 16 година и мартовског прогрома на КиМ. Терористичка група ОВК-а почела је да протерује Србе са свог огњишта палећи им домове, цркве итд. нажалост прогром Срба са КиМ траје и дан данас. Срби су се склањали испред тих звери које су иза себе остављале пустош. Европа је на ово остала нема и као увек правила се да се ништа не догађа. Терористи ОВК вршили су бројне злочине над српским становништвом. Они су захтевали да КФОР И УМНИК напусте КиМ и то само да би могли да протерају ненаоружано српско становништво. Многоборјни злочини обележили су пргром недалеко од Липљана убијени су Мирјана Марковић и Златомир Костић, у Приштини је експлодирао велики број бомби да би касније било пуцано на младића од 18 година. Главни разлог за ово насиље било је дављење тројице дечака у селу Чабра (Зубин Поток), према њима цетворица албанских дечака су бежала од паса и српске деце из села Зупце упала у реку и удавила се, наравно за ово није било доказа али по њима докази нису потребни да би се Срби окривили за нешто. Тај догађај је био довољан сигнал да после 1999. године још једном крену у акцију протеривања Срба са свог вековног огњишта. Циљ ове акције је био да се преостали део Срба протера и да шиптарски терористи заузму цело Косово и Метохију, упркос вандализму терористичке ОВК српски народ је остао на свом огњишту где и дан данас води борбу против разних терористичких група.
Да зло буде јос веће сем паљења кућа и скрнављења гробова, екстремисти су ударили на српске светиње том приликом је разрушен велики број цркава. Да ли је овде Европа видела геноцид над српским становништвом? Наравно да не! У три дана насиља Албанаца над Србима 17, 18. и 19. марта 2004. настрадало је десеторо Срба, срушено и запаљено 35 цркава и манастира, 935 српских објеката, од којих 738 српских кућа, 10 јавних објеката, школа, пошта и домова здравља. Протерано је 4.012 Срба из шест градова и девет села.
Убијени Срби
Спасојевић Боривоје (1941), 17. март, Косовска Митровица, покошен рафалом
Јана Тучев (родом из Македоније, 1968), 17. март, Косовска Митровица, убијена из снајпера
Ненад Весић (1950) 17. март, Липљан, подлегао ранама задобијеним од бомбе
Добривоје Столић (1954), 17. март, Драјковци код Штрпца, убијен пуцњем на кућном прагу
Борко Столић (1982), 18. март, Дрејковци код Штрпца, подлегао ранама задобијеним пуцњем на кућном прагу
Слободан Перић (1952), 17. март, Гњилане, избоден металном шипком
Златибор Трајковић (1951), Косово Поље, спаљен
Драган Недељковић (55), 17. март, Призрен, изгорео у згради богословије у Призрену
Исто тако опљачкали су велики број цркви и манастира на простору КиМ, велики број цркава је спаљен. Па зар то није доста да би неко од уважене европске господе прогласио да се на КиМ десио геноцид?
Наравно Европа и САД никада неће признати да се тако нешто догодило јер су они створили те терористе, а и сами су умешани у злодела терористичке ОВК. Да смо ми нпр. то урадили албанском становништву, вероватно би нас прогласили терористима и поново засули бомбама као 1999. године.
Тако да је главно питање зашто срљамо за том Европом која нам ништа добро није донела и само нас оптужује да смо извршили геноцид скоро према свима у нашем окружењу, а нико неће да призна да је над нама извршен геноцид на КиМ.
Борба се наставља! Нема предаје!
