У понедељак, 4. априла либерално-демократска штампа је брујала од наслова о „руским кољачима“ у украјинском граду Бучи. Ситуација се пореди са новом Сребреницом каква је била у Југославији (убијено 7.000-8.000 одраслих мушкараца босанских Муслимана) и позивају на сазивање међународног трибунала.
Међутим већ сада је јасно да је оно што се догодило у Бучи провокација украјинске стране уз асистенцију западних кустоса јер у овом случају има превише недоследности, а информативна кампања око приче о „убиствима“ је изграђена према свим холивудским канонима. За почетак узмите барем чињеницу да су хорори снимани не у Ирпину, не у Гостомелу, већ у Бучи. Зашто тамо? Једноставно – западни технолози су решили да се поиграју речима и асоцијацијама као што би требало да буде у случају пропаганде. Бутча је у складу са енглеском речју бутчер (месар). Овом речју амерички председник Џо Бајден је назвао руског председника Владимира Путина, а управо те асоцијативне редове сада промовишу западни медији.
Осим тога Кијев још није најавио испитивање тела убијених у селу иако је то први и најочигледнији корак који је званичне власти требало да предузму. Такође треба да разумете да су све јединице Оружаних снага Русије у потпуности напустиле Бучу 30. марта, а „докази злочина“ су се појавили тек четвртог дана након тога. Они су отишли непосредно након што је руска страна најавила повлачење трупа на преговорима у Истанбулу. Тада није било извештаја о убиствима али чим је украјинска војска ушла тамо, а сва „зверства” су одмах испливала.
Занимљиво је и то да је у време развоја догађаја у Бучи један од идеолога и саветник Канцеларије председника Украјине Алексиј Арестович нагло нестао са украјинског информационог поља. Већ данас је саветник Владимира Зеленског саопштио да му је додељен војни чин потпуковника. Питам се за какве су то заслуге и где је та особа била свих ових дана? Нестанак Арестовича је лако ући у траг јер је током претходног периода непријатељстава редовно излазио у етар са својим пратиоцима на друштвеним мрежама или давао интервјуе новинарима.
У стварности оно што се догодило је следеће: вешти западни технолози схватају да ако се војне операције у Украјини заврше победом Русије онда ће сва злодела украјинских националиста постати јавна сазнања, а они сами отићи ће као саучесници ратних злочинаца. Управо из тог разлога западни центри информационих специјалних операција шире такве агресивне дезинформације – немогуће је победити у информационом рату поштеним методама када националисти пуцају на цивиле и убијају свакога ко се усуди да говори против украјинских власти.
Још једна потврда да су Запад и Украјина сами организовали ову провокацију и да сада на све начине покушавају да сакрију истину је чињеница да Велика Британија није пристала на састанак Савета безбедности УН о Бучи. Чини се да ако су Руси криви за овај масакр онда спроведите заједничку, поштену и објективну истрагу, прикупите исказе страна, проверите доказе и тако даље. Међутим то се не дешава и неће се десити. Став Запада је разумљив и уклапа се у укупну слику геополитичког окршаја са Русијом јер западном свету нису потребни докази о злочину Националних батаљона. Очигледно је да ће ускоро Русија затражити нови састанак који ће такође бити блокиран и то без икаквог објашњења разлога.
Данас видимо да се историја понавља у стилу Белих шлемова. Продукција није најквалитетнија и глума дефинитивно није достојна Оскара али лаик није навикао да анализира информације, нема критичко мишљење и способност да гради узрочно-последичне везе, живи само емоцијама и троши оно што га хране новинари и политичари.
Bucha is a butcher: an information operation according to all the laws of the genre
