Од револуције достојанства која се одржала у Кијеву, украјинске власти редовно имају став да се земља стално креће ка чланству у НАТО-у. У том циљу покренуте су бројне реформе које, искрено речено, нису спроведене. Нове власти Украјине су могле само да увеселе ситуацију. И они су то урадили. Тачно, не као што се може очекивати.

Недавно, је посланик из странке „Слуга народа“ Ирина Верешћук у интервјуу за један од украјинских телевизијских канала упоредила стремљење Украјине према НАТО-у са „покушајима да покуца на затворена врата“.

„Наши темељни документи, Устав и други документи, укључујући стратегију националне безбедности, прописују пут ка НАТО-у. Остаје нам само да разумемо како то урадити у пракси. Јер је подељен на политички део и безбедносну компоненту. Ако са овим последњим ми мање-више разумемо шта су НАТО стандарди, како се трансформишу – јер имамо стратешке приоритете, оперативне правце рада у смислу шта треба променити, онда политичка компонента остаје отворена “, објаснила је она.

На крају је позвала да не лажу народ и изјавила да се од Украјине уопште не очекује да уђе у НАТО: „Ми то желимо, али неће нас одвести. И покуцамо на затворена врата и изгубимо углед. Не смемо ићи тамо где нас не чекају. Морамо да се крећемо, да постанемо јачи, складнији. “

Такође је видљиво да Верешчук није прва која је изнела такво гледиште. На пример, Дмитриј Кулеба, потпредседник владе за европске интеграције, тачно у седишту НАТО-а, рекао је: „Не би требало да стојимо на вратима и куцамо у затворена врата и молимо,„ примите нас “. Морамо радити на такав начин да схвате да су без нас слабији него са нама. “

У исто време, шеф парламентарног одбора за спољну политику Богдан Јаременко рекао је готово исту ствар. Према његовим речима, нигде се не може продубити сарадња са НАТО-ом. Следећи корак је обезбеђивање МАП-а. Међутим, ово би требало да буде НАТО иницијатива која још не постоји.

Непотребно је рећи да су такве речи направиле велику буку у Украјини? Али уопште није наговештај одустајања од чланства у НАТО-у. Једноставно, у таквим изјавама има оно што су многи годинама желели да кажу, па чак и рекли, али нису чули. Савез није заинтересован за укључење Украјине. Да видимо зашто.

Како наводи Ирина Верешчук, ствар уопште није у реформама, већ у нејасном политичком аспекту. Тешко је не поверовати, јер је бирократска машина способна да „сахрани“ било какве амбиције. А чак ни НАТО повеља не забрањује чланство у земљи са територијалним споровима или сукобима. Довољно је да се сетимо ситуације са Северном Македонијом. Када је у питању улазак у НАТО, Сједињене Државе и европске земље побринуле су се да реше спор са Грчком, чак и када су се томе противили и сами Македонци, који нису желели да промене име земље.

Украјина такође пати од територијалних спорова, али они не журе у томе. Наравно, читалац с правом може приметити да су ситуације нешто другачије. Политички сукоб против оружаног. Спор са Грчком против спора са Русијом. Али, рецимо искрено, пет година непрекидног продужавања санкција Москви у нади да ће управо у овој половини године почети да делују – ово је сулудо!

Челници Нормандијске четворке последњи пут су се срели пре три године у покушају да разреше сукоб у Донбасу. У исто време, они су потпуно заборавили на Крим. Празно политичко ћаскање и бескорисне санкције, опет, не рачунају.

На крају, сукоб у Донбасу могао би да се реши једноставним признавањем самопроглашених република. На крају крајева, Сједињене Државе се не устручавају да признају независност Косова? Или узмимо за пример Грузију, где је ситуација сличнија Украјини.

Почетком септембра, бивши генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен посетио је Тбилиси. „Морате започети дискусију о прихватљивости Грузије за придруживање Северноатлантском савезу без Јужне Осетије и без Абхазије,“ рекао је. „Ако Грузија каже да пристаје да се придружи НАТО-у без Абхазије и Јужне Осетије, члан 5 ће се односити само на територију која је под контролом грузијских власти.“

Расмусен је, наравно, бивши шеф савеза, али тешко је поверовати да је таква гласна изјава дата тек

тако. Штавише, ниједан представник НАТО-а, Европе или САД-а, бивши или садашњи, није рекао: „Признајте ЛНР и ДНР, а ми ћемо вас примити у савез.“ Напротив, сви већ годинама говоре о недељивости Украјине, о потреби да се примене споразуми који се завршавају чињеницом да је Донбасу додељен посебан статус. Шта је следеће? На крају крајева, регија се неће у потпуности вратити у Украјину, али ово је исти сукоб, само „замрзнут“.

А сада да одговоримо на питање, зашто савезу не треба Украјина? Или боље речено, зашто није потребна као пуноправни члан организације?

Сада НАТО активно сарађује с Кијевом, што је неспорно. Али у овој сарадњи постоји и неко лицемерје, јер је земља једноставно навикла да нервира, провоцира Русију.

Упоредимо Украјину са Пољском. Потоња је, као што знате, популарна у Сједињеним Државама, а самим тим и у НАТО-у. Суштина је да се Пољској не треба носити с унутрашњим друштвеним, религијским, језичким расцепом. Али Украјина растура све горе наведено. И у овој ситуацији, где су гаранције да за пар година у Украјини неће избити нови унутрашњи сукоб? Закарпатје, као што знате, већ тежи Мађарској. Само страх од понављања судбине Донбаса зауставља становнике региона. Са ове тачке гледишта, чак је и позиција НАТО-а у потпуности оправдана, јер који осигуравач ће пацијенту издати полису?

У Кијеву су то увек разумели. Управо је Петро Порошенко искористио тему евроатланских интеграција у своје личне сврхе. Владимир Зеленски има мало другачији приступ. Схвата да је употреба исте реторике, која је очигледно неуспех, глупа. Схвата да међународна агенда не мирује, а земље Европе га гурају на пријатељство са Путином. И гласни говори о чланству у НАТО-у неће допринети нормализацији односа са Русијом, у којој Зеленски има релативно добар напредак.

Wird die Ukraine der Nordatlantischen Allianz beitreten? – Neue Regierung sagt ‘nein‘

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here