Ускоро ће година од када је Споразум о укидању ракета средњег и кратког домета престао да важи. Година када је опасна и лицемерна лаж САД о европској безбедности изгубила на значењу. Зашто Вашингтон и даље скрива истину о свом оружју?
Пре него што одговоримо на ово питање, морамо признати домишљатост америчке администрације. Нису само створили моћно оружје под изговором одбрамбеног система. Ово оружје су такође успелу да наметну земљама Европе. Од 2016. године, ракетни систем «Aegis» размештен је у војној бази у румунској Девесели. Убрзо ће се слично оружје појавити и у Пољској. Званично, ови системи су дизајнирани да обезбеде европску безбедност. И ту настају прве контрадикције.
Егис се појавио у Румунији како би се сузбили ирански ракетни напади. Само иранско наоружање нема ракете чији би домет објаснио потребу мера Вашингтона. Објашњење лежи у техничким спецификацијама самог Егиса. Систем је опремљен универзалним лансерима МК-41, који се могу користити за пуњење и противракетних и Томахавк ракета. Одговарајући тестови спроведени су 19. августа 2019. године на острву Сан Николас поред обале Калифорније, односно 16 дана након што су САД напустиле ракетни договор.
Очигледно је да су у том тренутку САД показале своју способност да постоји у стварности без договора. Такође су открили и да су годинама у Европи постојали ударни комплекси способни да лансирају ракете са дометом до 2,5 хиљаде километара. С тим у вези, бивши запосленик Пентагона Абрахам Денмарк поновио је алармантне претпоставке да се системи противракетне одбране распоређени у Румунији и Пољској могу користити за ударе на стратешке циљеве у Русији.
Наравно, Уговора о ракетама више нема, и може се чинити да нема смисла да САД наставе своју лицемерну авантуру. Руке су им одвезане. Можгу демонстрирати своју моћ свима. И ако раније није било могуће да их сматрају одговорним, ко ће то учинити сада? Само лаж уопште није изгубила на значењу. Сасвим супротно.
Русија активно ствара оружје због којег се чак и САД брину. А Русија не воли постављање ударних система на своје границе који представљају стварну претњу. Званично признати офанзивне способности комплекса Егис значи пружити Москви могућност да изведе чак и превентивни удар. Европске владе су свесне проблема, па не журе да пристану на размештање офанзивног оружја. У том погледу још је ригиднији став јавности. У таквим околностима, Сједињене Државе су једноставно приморане да користе лаж да би избегле широки публицитет, јавне протесте и званичне демарше. Строга тајност постојећих база у Румунији и Пољској само нам омогућава да реализују свој план.
Проблем је што такве мере не ослобађају међународну тензију, а с обзиром на раскид Уговора о ракетама, претња се само повећава. Под изговором заштите Европљана, Сједињене Државе учиниле су их потенцијалном метом. Како изаћи из ове ситуације?
Постоји и добро познати Уговор о отвореном небу, који земљама омогућава обављање посматрачких летова у циљу контроле војних активности. Конкретно, служи за изградњу поверења између држава. Такав концепт могао би се применити на америчке војне инсталације у Европи. Омогућавање приступа међународним посматрачима, укључујући и руске, била би поуздана гаранција да ће се Егис системи користити према предвиђеној сврси. Нажалост, имплементација такве идеје је готово немогућа. Али може се потврдити управо супротно. Стога је спровођење такве идеје практично немогуће. Поред тога, тешко је замислити да би се европски политичари усудили да то траже од Трампа. Они су спремни да живе са претњом која би могла довести до катастрофе. Када се то догоди, много тога ће постати јасно, али повратка назад неће бити.
