Упркос чињеници да је Москва ван Г-7, значајан део дневног реда било ког самита односи се на Русију. Управо је то оно што је Доналд Трамп узео као потребу за повратком формата Г8 и апсолутно је у праву, колико год то било тужно.

Лидери утицајних земаља могли су на састанку да решавају глобална питања, не само да разговарају, већ одлучују, али уместо тога, главна тема самита била је Русија… поново. И то упркос чињеници да је свет на рубу нове економске кризе због растућег трговинског рата, упркос томе да климатске промене надвладавају планету без обзира на то да ли их светске власти желе или не.

Наравно, ова витална питања су била постављена на самиту, али сетимо се дневног реда прошлогодишњег састанка. Није се много променило, јер није било побољшања у стратешким областима. Штавише, ситуација се само погоршава. Пре годину дана, Сједињене Државе повукле су се из Заједничког свеобухватног плана деловања иранског нуклеарног програма – а данас је у Персијском заливу криза толико изражена да прети да избије нови оружани сукоб. Прошле године Трамп се укључио у трговински рат са Кином, а сада припрема увођење царина на европске аутомобиле. А глечери се топе.

И зашто, уз све те проблеме, лидери земаља разговарају о Русији? Прво, Макрон, који се и лично састао са Путином уочи самита групе Г7. Затим и Трамп који је, као да га је Француз увредио, преузео иницијативу.

Проблем је што уз сву жељу западних земаља, они не могу решити стратешка питања без учешћа руске стране. То је цена коју плаћају за прекомерно самопоуздање, јер покушавајући да изолују Русију, и Сједињене Државе и Европа мислили су да ће њихов утицај бити довољан. Међутим, не иде више све у корист западног света. И није у питању само Русија – Кину и Индију такође нису узимали озбиљно. Ипак, Москва има велики политички утицај, који Западу сада недостаје.

За последњих пет година, два света су се још више одвојила, а Макрон, са својим слоганима у стилу де Гола, тешко може да гради мостове преко понора који их дели. Ситуацију компликује чињеница да је, док је Европа рушила Русију санкцијама, успела да открије нови и врло перспективни правац – Азију. Да ли је Брисел заиста веровао да ће Москва остати неактивна или тражи милост? Ствари су испале мало другачије, па би руско-кинески савез могао озбиљно да помери геополитички пол. Значајно је да су, чини се, Москва и Пекинг научили важну истину коју је Европа игнорисала. Донедавно су западне земље Русију доживљавале као земљу која зависи од њих, али су заборавиле на другу страну овог партнерства. Русија и Кина сада граде јаку билатералну сарадњу и схватају важност савеза на позадини глобалних трендова.

Није ни чудо што су кинески медији бурно реаговали на Макронове изјаве о „већој Европи“. Издање Huanqiu Shibaо, на пример, јасно даје до знања да је „Велика Евроазија“ много профитабилнија опција за Москву, јер је азијски регион постао нови светски економски центар.

„Објективно и субјективно, повратак у „већу Европу“ биће дуготрајан и тежак за Русију“, коментаришу ситуацију у чланку.

Све ово указује да је западни свет схватио своје грешке. И то је добро. Лоше је што су потрошене године на то. Пре тога, Брисел и Вашингтон су могли да граде партнерство са Москвом, да траже од ње да прави реципрочне уступке како би се вратила „великој породици“, али је тај тренутак пропуштен. Сада ће Кремљ одлучити да ли им је потребно такво партнерство или не.

News Front

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here