Пре сто година у земљи Србији живели су велики Срби, јер су у срцу носили светосовскосовски завет, јер су када је требало били ратници за које су вечне вредности вера, породица и отаџбина били светиња за које су увек били спремни да се боре и жртвују, јер нису хтели да служе другима, већ су једино хтели да служе Господу. Они су због своје вере у Бога и надчовечанског пожртвовања срушили царства зла која су хтела и семе да нам затру, чиме се потврдило да никакво зло не може зауставити или спречити народ који је пун вере, а испред себе има исправан циљ.
Симбол тог великог и неустрашивог народа је била аутентична биљка са ових простора, Наталијина рамонда. Зато што чак и када се осуши, уколико је залијете, она ће потпуно оживети. Тако су и Срби у Првом светском рату, победоносна војска је постала костури који ходају, а онда се поново опоравила и до тада у невиђеном налету ослободила своју земљу и срушила царства зла који су хтели да униште Србију.
Данас у колонији Србији, живе мали Срби који више не знају ни да достојно обележе ДАН ПОБЕДЕ, већ су га претворили у дан понижења, јер без отпора прихватају издају и распарчавање земље која је крвљу натопљена и која је коштала: „Србија је, према подацима Конференције мира у Паризу 1919., изгубила 1.247.435 људи, односно 28% од целокупног броја становника које је имала по попису из 1914. год. Од овог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника, цивилног становништва, губици су износили 845.000.“
Србски народ данас ћути и трпи. Заборавили су Срби да се битка добија у боју, а не ћутањем и одобравањем безакоња којим чине невиђено зло, издају Бога и рода! Чујете ли вапај наше мајке Србије која нема другу децу осим нас, а коју смо препустили изродима и пробисветима на комадање и понижење? Чујете ли плач Србске нејачи коју сатанине слуге убијају, муче, прогањају са својих огњишта? Чујете ли плач гладних, болесних, немоћних, повређених и понижених? Чујете ли плач наше деце, који траже од нас да их заштитимо од светских зликоваца, који их преко развратних школа убијају и претварају у зомбије? Чујете ли плач Светих предака, који плачу због нас недостојног потомства? Срби, уместо што кукате над својом судбином и чекате да неко други уради оно што требате сами, уместо робова постаните људи! Срби, понизите се пред Богом и узвисите се пред људима! Будимо достојни својих великих и часних предака!
Срби, време је да поново будемо велики народ који зна да се бори за слободу! Учинимо што стоји до нас, остало ће дати Господ!
Раб Божији Горан Живковић
Извор: borbazaistinu.rs
