Као уредник сајта, имам велику част да радим интервју са херојем са Кошара, Зораном Секулићем. Привлачи пажњу да Зорана мучи не само сећање на борбе, већ и тешкоће које су настале када су морали да напусте Косово због наређења са врха.
ПЕСМА О ХЕРОЈУ ЗОРАНУ СЕКУЛИЋУ
Сви борци, укључујући и Зорана, невољно су напуштали своје позиције, с обећањем да ће се једног дана вратити и завршити оно што су започели. Зоран је, као добровољац, ушао у војску са 32 године и служио у 125. мтв бригади. Основни разлог за његову одлуку да се придружи војсци била је неиздрживи терор над српским становништвом од стране албанских екстремиста. Док је одлазио у рат, мешале су му се разне емоције, али је са собом носио снажну жељу да се победнички врати у своје село Гуњак (општина Осечина) и оснује породицу.
Породица је касније заиста основана, и Зоран се поноси што ће његов син, ако буде потребно, обавити исту дужност као и он – заштити своју отаџбину. Сада живи у Ваљеву са својом породицом.
Једна од најтешких ноћи коју је Зоран проживео у рату била је кишна, тамна и напета. Терористи су нападали са свих страна, али Зоран и његови другови нису показивали страх. Уместо тога, они су били одлучни да издрже, што је, према Зорану, направило пресудни разлику. Компактни групни наступ и необична галама збунили су нападаче, који су затим повукли.
Данас, Зоран и многи други војници са КиМ се осећају занемарено од стране државе. Очекивали су већу помоћ и подршку. Зоран пати од посттрауматског стресног поремећаја (шифра болести: F341), а његова породица се суочава са тешким условима живота. Никада не би замислио да ће морати да тражи помоћ да га мука није натерала на то. Храна, смештај и лекови су неки од најосновнијих потреба које мора да задовољи. Више времена проводи на лекарским прегледима на ВМА и код психијатра него на свом послу.
Сви људи добре воље који желе да помогну Зорану могу да га контактирају на следећи број: +381638784075.
УРЕДНИК:БОРИС Г.
РЕДАКЦИЈА ПАТРИОТА
Уколико преузимате текст са нашег портала поставите жив линк!
Хвала
