Каже и да су нека острва на Скадарском језеру, која су била вакуфска, изузета из Исламске заједнице како би се тамо омогућила градња цркава…

Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница није перфектан, као уосталом ниједан закон, јер није то Куран или Библија, не говоримо о Светом писму, него о закону који су писали људи, а све што су људи писали подложно је и критици и измјенама, тако да је договор могућ ако све стране у тај дијалог улазе са жељом да се договоре, казао је за Побједу реис Исламске заједнице у Црној Гори Рифат Фејзић.

Закон о слободи вјероисповијести неприхватљив је једино Српској православној цркви, чији је експертски тим јуче почео преговоре са стручњацима које је делегирала Влада, а како би дошли до рјешења прихватљивог за све стране.

Реис вјерује да ће доћи до неког уговора и компромиса.

“Темељни уговори рјешавају специфичности сваке вјерске заједнице и кроз њих свака вјерска заједница може да препозна директно и своје интересе. Ранији закон датирао је још из 1977. године. У Црној Гори није постојао стариј и закон од њега, а у међувремену су се овдје промијенила четири државна уређења у четири државе, од СФРЈ, преко СРЈ и СиЦГ до данашње независне државе Црне Горе. Било је очекивано да држава уђе у израду новог закона”, објашњава Фејзић.

Коментаришући за СПЦ спорне одредбе Закона које се односе на имовину, реис потврђује да су се у разговорима током израде закона сви углавном и фокусирали на имовинска питања, али не види ништа спорно да имовина, поготово која представља културну баштину, буде у власништву државе.

“У свакој земљи оно што је културна баштина, што су споменици културе, а то могу да буду и вјерски објекти, углавном су власништво државе. То није спорно. И зато је мени логичније да се фокусирамо на рјешења везана за примјену закона. Логичније је да ријешимо питања службе у тим вјерским објектима, да то неко не доводи у питање. Мени је битније да имам те гаранције, да немамо сметњи да користимо џамије. На крају, држава преузимањем власништва преузима и одговорност, као што су одржавање тих објеката и брига о њима”, сматра Фејзић.

Упозорава да би се, ако би све вјерске заједнице отвориле питање власништва на начин како је то учинила СПЦ, могло доћи у ситуацију да се још неке државе појаве као неко ко сматра да полаже право на поједине вјерске објекте.

“Ко је, што је и када градио и коме припада бојим се да би на тај начин ушли у озбиљне проблеме. Кроз историју, границе су се мијењале, државна уређења… Значи ли то да би, по тој логици, могао да дође неко из Турске и да тражи право власништва над неким старим џамијама, које су саграђене прије 300-400 година и да брани мишљење да су оне власништво државе Турске. Зато, треба да се иде ка договору, а он је могућ ако имате двије стране које су заинтересоване за договор, није довољна само жеља једне стране. Као што имате птицу са једним крилом не може да лети, са два може”, наглашава Фејзић.

Острва на Скадарском језеру била вакуфска, изузета из ИЗ како би се градиле цркве
Посланици просрпских политичких партија у парламенту су, током расправе о Закону о слободи вјероисповијести позивали представнике мањина да се не „мијешају у православну ствар“ и да не гласају за закон, што, додаје Фејзић, није било у реду.

“Не желимо да стварамо проблеме држави у којој живимо. Били смо ми директна жртва неких дешавања. Можете мислити што се радило 90-их година прошлог вијека и како се могла уписивати имовина вјерских заједница. Случајно смо, прије неколико година, открили да су у катастру у Бијелом Пољу остаци једне џамије уписани као црква, а гробље око ње, око 30 ари, које је било уписано као исламско уписано је као крш, камењар. Тражили смо исправку и то је урађено”, прича Фејзић.

Каже и да су нека острва на Скадарском језеру, која су била вакуфска, изузета из Исламске заједнице како би се тамо омогућила градња цркава…

“Имамо ми још много тога што бисмо рекли… Али, вјерујемо и ми јесмо за договор”, закључује реис Фејзић.

Неће о литијама, али боле неке поруке
Реис Рифат Фејзић каже да не жели да коментарише протестне литије Српске православне цркве, јер свако има право да изрази незадовољство.

“Ми смо грађанска држава, демократска. Не може нико говорити да овдје нема демократије. Ево, људи могу слободно да се крећу и да изразе протест Оно што је мало неукусно је што се у неким срединама цртају нека обиљежја која вријеђају припаднике исламске вјере. Прије свега мислим на оно што се дешавало у Пљевљима, а било је случајева и у Беранама, па неки снимци који су објављени гдје се пјевају четничке пјесме. Ако томе додамо и поруке из Скупштине одакле су људи позивани на откопавање оружја, све то уноси немир. Немамо на овим просторима славну прошлост. Нијесу тако далеко деведесете године прошлог вијека. Наш народ у окружењу још није ископао кости својих најближих. У Сребреници се сваке године откопава стотине дјелова скелета, а неко овдје тражи де се оружје ископа. Држава је ту требало да реагује мало снажније, јер мир морамо сачувати по сваку цијену”, категоричан је Фејзић.

Реис је недавно обишао Пљевља, гдје су, након литије 26. јануара, пред кућама Муслимана и Бошњака, на електро-ормарићима, осванули крстови са четири С.

“Још нијесу залијечене ране деведесетих Буковица, бацање бомби на муслимаснке куће, локале, убијање људи. Видио сам да код људи у том граду постоји доза забринутости и страха. Али, вјерујем у моћ државе. У жељу не сумњам. Сигуран сам да држава има снаге да одбрани сваког грађанина, ма гдје он живио, ма којој нацији или вјери припадао”, истиче Фејзић.

На питање како види клетве које упућује поглавар СПЦ у Црној Гори Амфилохије, који је, поред осталих, проклео и посланике који су гласали за Закон о слободи вјероисповијести, реис је одгоорио да може да говори само “са аспекта ислама”

“Позваћу се на један примјер из живота посланика Мухамеда када је био физички нападнут и био је крвав. Са њим је био и мали број његових присталица. Један од тих присталица је рекао: „Божји и посланице, теби се молба прима. Упути молбу Богу на начин да их прокунеш и да их стигне његова Божја казна”, а Мухамед му је на то одговорио: „Ја нијесам послат да прокли њем него да упућујем”. То би био и мој одговор на то питање”, рекао је Фејзић.

ИН4С

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here