ИМАТЕ ЛИ ОБРАЗА? Комплекс, или је у питању нешто друго – Хрвати својатају и медаљу Александре Перишић!

Некада је можда боље прво погледати у своје двориште.

Млада двадеседвогодишња таеквондисткиња Александра Перишић донела је Србији треће одличје на овогодишњим Олимпијским играма у Паризу.

Александра је у финалној борби поражена од Мађарице Вивијан Мартон 2:0 (7:1, 4:2), а и поред чињенице да је српска спортисткиња била незадовољна оствареним, њено одличје има златан сјај.

Остварење Александре Перишић са великом пажњом испраћено је и у комшилуку, а хрватски портали су по ко зна који пут покушали да остварење српских спортиста припишу себи. Портал „Индеx.хр“ у наслову извештаја са таеквандо борилишта, истиче:

– Ево колико је зарадила Хрватица која је Србији донела олимпијско сребро.

Увек се баве српским успесима.

Наравно, не мисли се на младу српску спортисткињу која је рођена у Београду 2002. године, већ на Петру Бутало, некадашњи хрватску таеквондисткињу која је због љубави дошла у Београд и удала се за Предрага Ковачића, нашег бившег теквондоисту, власника и оснивача Теквондо клуба Азија, у којем је поникла Александра Перишић.

Петра је након успешне такмичарске каријере, где је за Хрватску освајала и најсјајније медаље, наставила подједнако успешно и тренерску каријеру. Управо је у Теквондо клубу Азија и упознала Александру Перишић, која је дете овог клуба и ту је почела да се бави овим спортом од четврте године.

Петра се тада још такмичила, а након што се пресеила у Београд и удала, почела је да ради као тренер у теквондо клубу свог супруга, где су она и Алекандра посебно „кликнуле“, а зајједнички рад је донео олимписјку медаљу.

Уз покушај својтања још једне медаље, хрватски новинари посебно истичу чињеницу да ће Александра и Петра због остварења у Паризу добити од државе србије награду у вредности од 100.000 евра, али и наглашавају да би Петра Бутало за наведено остварење под заставом Хрватске зарадила четири пута мање.

Мора се подсетити да су хрватски медији и након медаље Дамира Микеца у стрељаштву, нашироко писали о чињеници да је рођен у Сплиту, али се нису потрудили да објасне зашто је био и приморан да напусти родни град. Чини се да комшије имају порив да српске спорске успехе, припишу себи.

Видећемо како че објаснити својој јавности када српски ватерполисти, „њима пред носом“ узму злато и какву ће онда паралалу повући између новог српског одличја и њихове државе.

Република.рс