Хвала, Србијо! Пријатељства која сам овде склопио остаће заувек у мом срцу и искуство никада неће бити заборављено.
Тим речима се Итај Милнер опростио од наше земље у којој је службовао последње три године као заменик израелског амбасадора у Београду Јосефа Левија. По чему ће један млади страни дипломата највише памтити Србију?
Људи
По чему ће један млади страни дипломата највише памтити Србију је прво што смо га питали.
Наизглед лако питање ставило је Итаја на муке… авјар, ћевапи, ракија, девојке… Побрајао је полушапатом, али је након кратког размишљања без дилеме одлучио: људи!
– Највише волим људе! Њихову дружељубивост, гостопримство, отвореност, искреност… Срби ће ти рећи за кратко време шта мисле и увек ћеш знати да ли те воле или не. Ако те воле, отвориће ти своју кућу, круг пријатеља… Ако знам неку особу, ођедном знам све његове пријатеље и породицу и то искуство ћу сигурно понети са собом – прича Итај.
Сада је већ постало лакше и Итај је много ентузијастичније описивао шта све воли у нашој земљи. А некако увек када се та прича потегне међу странцима, храна се нађе при врху листе. Тако је и Итај издвојио нашу кухињу као нешто за шта му је, како каже, требало доста времена да се привикне.
– У почетку сам имао доста проблема, била ми је претешка. Ма није толико ни што је тешка већ сваки оброк траје по три сата. Ја кад видим храну на столу, ја једем. Ако стоји три сата, ја три сата једем. Још и ракија уз све то. Једно је Београд, али кад одем на запад, исток, југ Србије, не можете да скратите оброк из пристојности и не можете да одбијете ракију. Данас знам како да се изборим са тим, да одбијем на леп начин – прича.
ајвише воли да једе ајвар, кајмак, сиреве… “И наравно ћевапе”. Итај је, каже, научио и да одлично разликује добру од лоше ракије.
– Ракију обожавам. Једна од предости овог посла јесте да где год одем добијем ракију на поклон. Научио сам да што је флаша обичнија то је боља ракија. Ако долази у фенси флаши онда није добра.
Прелепе девојке су свуда
Надалеко чувена лепота Српкиња ни Итаја није оставила равнодушним. Kада је тек стигао, сећа се, није могао да верује да види толико лепих девојака на једном месту.
– Имам много прича о Српкињама (смех). Први пут кад сам изашао, било је то на неки сплав, нисам разумео шта се дешава. Толико лепих жена! Питао сам неког раде ли оне овде јер нема шансе да су све дошле случајно. Kасније сам сазнао да то није једино место, оне су свуда! Српкиње имају добре гене и добро воде рачуна о себи – прича.
Разликују ли се од Израелки?
– О, да. Kада у Израелу приђеш девојци у бару, оне те игноришу. Понашаће се као да их малтеретираш, па чак и ако не желиш да причаш, већ је питаш да се помери. Плашио сам се у почетку и у Србији, али сам онда видео да су људи отворени за разговор и да можеш без проблема да разговараш са лепим девојкама. Што сам и радио, доста (смех). У Изреалу је то са девојкама као да преговарају две стране које не верују једна другој, а овде сам тертиан као једнак.
На питање је ли се можда и заљубио у нашој земљи, Итај одушевљено потвђује.
– Три пута! Јесу и Српкиње мало луде, али позитивно. Емотивне су, па ако те воле, воле те скроз, а ако се свађају, тако се и свађају – потврђује уз смех.
У Изреалу висок, у Србији просек
Ипак, није га само изглед девојака изненадио већ су га и момци у Србији натерали да крене у теретану коју, према сопственом признању, никада раније није посећивао.
– У Израелу се сматрам веома виоским, а овде не само да нисам висок него сам и мршав, ођедном сам постао „мали“ у сваком погледу. Морао сам да кренем у теретану кад сам видео све те лепе људе који воде рачуна о себи. Срби су доста спортски типови. Ако се професионално не баве спортом, онда вежбају, па сам и ја кренуо у теретану. Није ми нешто помогло (смех). Набацио сам пар кила, али не мишића, већ сарме – прича Итај.
На Маракани
Спортски дух није осетио само међу теговима, већ као пасионирани фан фудбала није могао да не оде на један дерби. Не баш тако лепа слика са српских стадиона сачекала је и њега.
– Никад то нећу заборавити. Чак су и људи у Изреалу чули за меч Звезда-Партизан. Био сам на Маракани онда када су навијачи бацали столице на полицију прошле године. Није било фудбала у тој утакмици, игра је била досадна, али оно на трибинама је било искуство које нећу заборавити. Али нећу да бирам између Звезде и Партизана – наглашава.
Итај је био да гледа и Новака на Дејвису купу, али и да испрати израелски кошаркашки клуб Макаби који је играо против Звезде.
– Срби су спортска нација и био сам одушевљен што 20.000 људи гледа тениски меч, али Новак је нешто посебно. Макаби сам пратио два пута, једном смо изгубили и то је пораз који нас је после коштао свега – сећа се.
Гуча или Егзит
Kад смо већ код ривала, вечита српска дилема Гуча или Егзит ни Итаја није мимоишла. Ако мора да бира, то би ипак била Гуча иако Егзит више паше његовом музичком укусу.
– Гуча ми се много свиђа преко дана, људи играју на улици, сви су весели. Два пута сам био. Толико сам био и на Егзиту и то је фестивал са којим могу да се повежем, најбољи на којем сам био. Ипак, више ми се свиђа атмосфера у Гучи јер ћете Егзит наћи свуда, а Гуча је уникат и мислим да је то одлична прилика за Србију да привуче туристе, јер то нема нигде!
А како смо се већ дотакли и музике, Итај каже да му је наш мелос био врло познат када је дошао.
– Чекај, па ово су украли од нас, помислио сам, а онда сам схватио да смо и ми и ви украли од Грка. Не разумем много речи, али чујем доста пута „љубав“, па верујем да су махом љубавне песме.
Београд-Тел Авив-Берлин
Разговор није могао да прође, а да се не поведе прича и о чувеном ноћном проводу у Београду који је, како каже Итај, веома сличан оном у Тел Авиву.
– Обожавам да излазим у Београду. Београд и Тел Авив су јако слични по том питању, ноћни живот се никад не завршава. Али ако погледате у историју схватићете због чега је толико слично. Kада имате место које је пуно младих људи који су прошли кроз кризу у животу, разумеју зашта треба живети и Србија има такав менталитет. То нисам видео нигде, можда само још у Берлину – наглашава.
Kопаоник – Цела Србија у малом
Ипак, да Србија није само Београд већ има и свој север, исток, запад и југ, Итај је најбоље доживео обилазећи нашу земљу. Kао страствени скијаш, прво је издвојио Kопаоник.
– Нисам знао за Kопаоник и једног дана ме пријатељ питао да идемо на скијање. Мислио сам да предлаже Аустрију, а он рече „ма ту на пар сати вожње“. Мислио сам да ће бити мало и лоше опремљено за скијање, али онда сам се изненадио. Био сам у бољим ски-центрима, али је ово најбоље концетрисано место на којем сам икада био: добре стазе, храна, провод, све сто Србија има да понуди на једном месту – каже.
Западна Србија посебно му је прирасла срцу.
– Има лепоту планина, малине, воће, сеоски живот. Не видите као у неким другим деловима Србије уништавање друштва на периферији. Све функционисе, имају свој живот и не заним их шта раде у Београду – каже.
Издвојио је и Војводину као место које је у њему пробудило не тако лепа осећања због свег ужаса који је јеврејски народ претрпео на том тлу.
Војводина као споменик страдања
– Доста сам посећивао Војводину због сећања на холокауст јер је тамо било највише јеврејске популације и где су, нажалост, људи убијани, али носим различите успомене из мањих градова. Свиђа ми се Сомбор и Суботица која би такође требало да буде на туристичкој мапи Србије. А Нови Сад је најлепши српски град без дилеме, то сви знају.
Из Израела с љубављу
Kао млади дипломата желео је да што више приближи две нације па је одлучио да цео један викенд посвети упознавању Изрела и Београђана.
– „Фром Исраел wитх лове“ је пројекат на који сам доста поносан. Звали су ме из министарства и рекли: „Слушај имамо вишка новца.“ А никад не одбијаш екстра буџет. Прво сам хтео да направим журку са нашим ди-џејевима, али када сам нашао „Миксер хаус“ схватио сам да треба да направим цео викенд дружења и одлучио сам да у Србију донесем и кухињу и моду Израела. Догађај је постао велик и трајао је цео викенд: три групе, ижложба, кувари, дизајнери.. То је мој велики успех јер сам привукао хиљаде Срба да упознају моју земљу и културу – поносан је Итај.
Србија да изабере страну
Kада разговарате са дипломатом, не може се заобићи ни мало политике, а Итај каже да му је била част да сарађује са српским државним врхом.
– Упознао сам премијера, шефа дипломатије и то је веома интресантно за младог дипломату као што сам ја. Да видим како то све фукционише на вишем нивоу и мислим да је Србија данас у могућности да доста ствари учини бољим. Влада је јака и има међунардону подршку да постане део ЕУ, само мора да одлучи да ли хоће да прихвати тај пут и да ли је будућност на Западу или да и даље игра на свим пољима и флертује са свима. То је исто стратегија и мислим да нема једног одговора, али је ово шанса за историјски прогрес. Упозао сам доста инвеститора из Изреале којима препоручујем да улажу у Србији јер је далекосежно у доброј ситуацији. Kада видимо нека скроија дешавања, мислим да већина људи није оптимистична, али ја не мислим да су у праву. Млади су се организовали и деведесетих па се разочарали и добро је да се враћа тај политички активизам, то је свакако добра ствар, а не желим да говорим о томе да ли су у праву. Београд је прозападно оријентисан, али кад зађете мало у преријерфију и међу старијом популацијом Русија је и даље омиљена земља код 80 одсто становништва – каже Итај.
Јевреји и Срби су браћа
Итај је Србију издвојио као једину земљу где се осећа као у својој домовини.
– Постоји та специјлана веза. У другим земљама западне Европе када кажеш да си из Израела не добијеш позитиван одговор. Мозда не кажу директно, али видиш да не воле Израел и то осећаш. Овде је обрнуто. Kоме год кажем одакле сам, сви се одушеве. Говоре ми: “Јевреји и Срби су браћа.” Били смо заједно у оба рата и набрајају ми кроз историју сву нашу повезаност. То је нешто веома позитивно јер осећам да је та историјска веза и даље веома јака не само у свакодневном животу, већ и у полтичкој арени. Израел није признао Kосово и то је нешто што српски народ цени, а Јевреји цене улогу Срба у историји и срећан сам што сам у био у таквој земљи. Срећом сад настављам посао у Чикагу где има стотине хиљада Срба (смех) – описује Итај.
Блиц
