Сукоб између Израела и Палестине има дубоко укорењене корене који сежу уназад деценијама и чак вековима. Да бисмо разумели комплексност овог сукоба, морамо се вратити у прошлост и истражити како је све почело. Овај текст ће детаљно обрадити кључне догађаје и факторе који су довели до ескалације сукоба између Израелаца и Палестинаца.
Историја регије пре 20. века:
Сукоби у овој регији нису нов феномен. Територија коју данас заузимају Израел и Палестина била је историјски део многих империја и цивилизација, укључујући Египат, Римско Царство, Отоманско Царство и многе друге. Верске и етничке разлике често су биле извор напетости, али регија је углавном била под страним влашћу.
Завршетак Првог светског рата и подјела Османског Царства:
Након Првог светског рата, Османско Царство се распало, а Велика Британија и Француска преузеле су контролу над многим територијама на Блиском истоку, укључујући Палестинску област. То је довело до првих покушаја успостављања јеврејске државе на том подручју.
Декларација Балфоурове:
Године 1917, британски министар спољних послова, Артхур Балфоур, издао је тзв. Балфоурову декларацију у којој је изразио подршку успостављању „јеврејске државе“ у Палестини. Ово је изазвало негодовање и отпор Палестинаца, који су чинили већину становништва на том подручју.
Мандат Британске Палестине:
Британска управа над Палестином траје од 1920. до 1948. године. Током тог периода, сукоби између јеврејских миграната, који су пристизали из Европе и других делова света, и арапских Палестинаца постајали су све чешћи. Палестинци су се противили јеврејском присуству и насељавању на њиховој територији.
УН план подела Палестине:
Након Другог светског рата, 1947. године, Уједињени народи су усвојили план подела Палестине на јеврејски и арапски део, уз међународни надзор над Јерусалимом. Јевреји су прихватили овај план, док су Палестинци и многе арапске земље били против њега.
Израелски рат за независност (1948. година):
Након што је Израел прогласио независност 14. маја 1948. године, арапске земље су реаговале војним нападима, покушавајући зауставити формирање јеврејске државе. Овај рат резултирао је израелском победом и територијалним променама.
Рат 1967. године (Шестодневни рат):
Након низа напетих догађаја, укључујући затварање Тихог оцеана за израелске бродове, сукоби између Израела и арапских земаља кулминирали су у Шестодневном рату 1967. године. Израел је освојио територије укључујући Западну обалу, Источни Јерусалим и Појас Газе. Ова окупација постала је кључни фактор сукоба у наредним деценијама.
Појављивање ПЛО-а и палестинског отпора:
Након Шестодневног рата, Палестинска ослободилачка организација (ПЛО), под вођством Јасера Арафата, постала је главна организација која је представљала палестински народ. ПЛО је користио терористичке тактике у борби за палестинску независност, што је довело до конфликата са Израелом и другим земљама.
Мировни процеси и споразуми:
Током година, било је много покушаја да се реши сукоб путем мировних преговора. Споразуми као што су Ослански споразум 1993. године и Кемијски споразум 1995. године постигли су одређени напредак, али нису довели до коначног решења.
Савремени сукоби и проблеми:
Сукоби између Израела и Палестине настављају се и данас са великом ескалацијом насиља и војних сукоба. Главни спорни проблеми укључују територијалне границе, статус Јерусалима, повратак избеглица и безбедност.
Укупно узевши, сукоб између Израела и Палестине је сложен и дубоко укорењен проблем који има дугу историју и дубоке корене у територијалним, верским и етничким питањима. Решавање овог сукоба захтева дубоки политички ангажман, дијалог између свих страна и компромисна решења која би омогућила мир и просперитет региона.
Интифаде и палестински отпор:
Интифада, што на арапском језику значи „устанак“ или „побуна“, су палестински народни покрети отпора против израелске окупације. Прва интифада избила је 1987. године и трајала је неколико година. Друга интифада почела је 2000. године и трајала је до 2005. године. Обе интифаде доживеле су различите нивое насиља и палестинске борбе за права и независност.
Израелске населбине на окупираним територијама:
Изградња јеврејских насеља на територијама које су Израел освојио током Шестодневног рата била је константан извор напетости између Израела и Палестинаца. Палестинци сматрају ове населбине илегалним и препреком за формирање будуће палестинске државе.
Газа блокада и хуманитарна криза:
Појачана блокада Појаса Газе, коју је Израел наметнуо 2007. године након што је Хамас преузео контролу над Газом, довела је до озбиљне хуманитарне кризе. Становници Газе суочавају се с ограниченим приступом храни, водом, лековима и основним услугама.
Покушаји мировних преговора:
Током година, многе земље и међународне организације покушавале су посредовати у мировним преговорима између Израела и Палестине. Преговори су често наилазили на препреке, укључујући неслагања око граница, статуса Јерусалима и повратка избеглица.
Међународна реакција и подршка:
Сукоб Израела и Палестине привлачи пажњу и подршку широм света. Многе земље подржавају Израел, док друге подржавају Палестину. Уједињене нације и многе међународне организације такође су биле укључене у покушаје решавања сукоба и пружања хуманитарне помоћи.
Актуелна ситуација:
Ситуација на терену се последњих дана зназно погоршала јер је Хамас напао Израел. Ухватио је израелске (МОСАД) и друге службе на спавању и нанео Израелу велике губитке. Нетанњаху је рекао дај је Израел у рату и да ће кренути у сукоб из све снаге.
Закључак:
Сукоб између Израела и Палестине има дугу и сложену историју која датира уназад деценијама. Дубоко укорењени територијални, верски и етнички фактори играју кључну улогу у одржавању овог конфликта. Решење овог сукоба захтева посвећеност свих страна, дијалог, компромисна решења и међународну подршку. Нада за мир и стабилност на Блиском истоку лежи у способности свих страна да превазиђу разлике и раде заједно на изградњи одрживог мира и просперитета за све становнике регије.
Извор: Патриот
