На данашњи дан 1848. рођен је Србин Паулус Штурм од оца Отона Штурма и мајке Хермине.
Чудна имена за Србе?
Па не баш. Наиме у питању је Лужички Србин из дела Пруске у коме је претходно готово нестало Срба због агресивне немачке асимилације. Мада се у неким изворима помиње да је само по мајци Лужички Србин док у другим да је по оба родитеља Лужички Србин, поузданих података нема. Неки извори помињу да је место Павлог рођења Бистирца, ипак званично место рођења је Герлиц. Пет година након поделе Лужица између Саксоније и Пруске, Павле је дошао у Србију.
Југоисточно од Берлина (Берлин се некада звао Брљин, по језерима и мочварама на којима се налазило ово српско насеље), данас се налазе остаци некада бројног племена северних Срба или како су их Византијци називали Белих Срба. По тумачењу Константина Профирогенита, два брата владара Срба су се разделила. Један је остао на просторима своје отаџбине Србије а други је са половином народа кренуо на југ и тако доспео у Византију и данашње српске просторе.
Лужички Срби су били љути борци. Дуго је Немцима требало, готово векови, да покоре ово најзападније словенско племе. Историјски извештаји кажу да је Карло Велики 807. године издао наредбу у којој се каже: ако нас нападну Чеси, треба у борбу да ступи трећина војске, а ако нападну Срби, онда сва војска.
Почетком 80-их година XIX века у кнежевину Србију долазе два брата Паулус и Еуген Штурм. Млади пруски официр Паулус у Србији је примио православље и узео Савиндан за своју крсну славу, тад мења име у Павле а презиме у Јуришић што је заправо превод претходног презимена немачке речи Штурм.
Павле је учествовао у свим ратовима које је тадашња Србија водила, Балканским и на крају у Првом светском из кога излази као ђенерал. Пензионисан 1921. у 74. години живота.
„Напред, јунаци! Ста це Сваба у наша семла Србија.”
Током Првог светског рата Павле је постављен на чело Треће армије. Први удар моћне аустријске Пете армије примио је управо Павле са својом српском армијом. Из тог периода потиче прича како је бодрио своје војнике речима: „Напред, јунаци! Ста це Сваба у наша семла Србија.” Српски војници су га изузетно ценили јер је сваки јуриш командовао са узвиком: „3а мном, јунаци!”
Павле није имао потомака. Његов брат Еуген је такође био српски војник и добровољац. Еуген је имао сина Петра и Павла, оба такође српска војника. Петар Јуришић Штурм, син Евгенија као млад официр после слома Југославије 1941. се придружио равногорском покрету Драже Михаиловића ЈВуО. Гестапо га је ухапсио 1943. године и понудио му да буде у кућном притвору јер је „немачког порекла“. Петар као искрени српски родољуб је одбио то понижење нациста истичући да је он српски официр а не немачки. Због тог става и речи Немци су га стрељали те 1943. године.
Патриот
