Миро Барешић и његов пријатељ и усташки саборац Анђелко Брајковић ушли су у југословенску амбасаду у Стокхолму 7. априла 1971. године. Тражили су информације о визама. Када су видели амбасадора Роловића у близини извукли су оружје, након чега је Барешић погодио амбасадора у лице. Планирали су отмицу
Усташки терориста Миро Барешић, атентатор на југословенског амбасадора у Шведској Владимира Роловића, добио је споменик у родном месту Дарагама код Пакаштана поводом 25. годишњице погибије.
Како наводи „Јутарњи лист“, и поред тога што се спрема велико откривање његовог споменика, који носи име „Поглед на домовину“, у Хрватској има оних који сматрају да је убиство амбасадора, које је „прославило“ Баришића, било терористички чин.
Миро Барешић је рођен у Шибенику 1950. године. Није служио војску ЈНА. Због политичких ставова. Због истих је провео 6 месеци у затвору. Након служења казне бежи у Шведску. Тамо се повезао са усташким покретом, или како им се тепа „хрватском политичком емиграцијом“.
Миро Барешић и његов пријатељ и усташки саборац Анђелко Брајковић ушли су у југословенску амбасаду у Стокхолму 7. априла 1971. године. Тражили су информације о визама. Када су видели амбасадора Роловића у близини извукли су оружје, након чега је Барешић погодио амбасадора у лице. Планирали су отмицу. Желели су амбасадора да замене за ухапшене саборце.
Натерали су га да уђе у његову канцеларију. Барешић га је други пут ударио како би пао на под. Брајковић је закључио да амбасадор није био довољно миран на поду. Везао га је за столицу. Истовремено, испред амбасаде се окупила маса људи. Медији, полиција, хитна помоћ.
Када је Барешић видео да је дошла полиција, схватио је да ће изворни план – да се амбасадор узме за таоца – пропасти. Приликом упада полиције у зграду амбасаде други атентатор Брајковић је узео пиштољ, и ставио га у уста Роловићу. Пуцао му је у главу.
После тога, Барешић и Брајковић су се предали без отпора. Викали су: „Независна држава Хрватска“ и „Живео Анте Павелић“.
Амбасадор Роловић преминуо је осам дана касније од последица рањавања. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Суд у Шведској осудио је Барешића и Брајковића на доживотну робију. Влада Улофа Палмеа је 10. октобра 1985. године „због доброг владања“ преиначила пресуду. Доживотни затвор усташком терористи Барешићу претворило се у осамнаест година робије.
По почетку рата у Југославији, синови Хрватске су чули домовински позив. Барешић га је чуо у Јужној Америци. Тамо је боравио после издржавања казне у Шведској – вратио се у Хрватску. Приступио је „зенгама“.
Погинуо је 31. јула 1991. године код Бенковца под, како наводи „Слободна Далмација“, неразјашњеним околностима. Он и његових 14 сабораца упали су у заседу у којој су убијен он и још три његова саборца – Здеслав Турић, Фране Бокановић и Миле Панџић.
Један од његових сабораца, Шибенчанин Стипе Јукић тврдио је да Мира Барешића нису убили Срби, него да су га „смишљено убили они који непрестано владају Хрватском још од времена Југославије“. Мислио је на Удбу. Хрватску Удбу, свакако.
Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је да споменик Мири Барешићу представља још један доказ да је Независна држава Хрватска темељ данашње Хрватске.
„Изјава председнице и политичара десне оријентације да тобоже осуђују усташку идеологију су само декларативног карактера и намјењене су за спољну употребу. За већину данашњих Хрвата и политичара, усташе су била прва хрватска војска и борци за слободу хрватског народа, а партизани су били злочинци и окупатори“, каже Линта.
Он је навео да је због тога постало сасвим нормално да се у хрватској јавности и уџбеницима велича улога усташа и поричу злочини над Србима. Линта подсећа и на то да Хрватска више од 20 година исплаћује пензије за више од 13.000 усташа, домобрана и чланова њихових породица.
Потпредседник СНС Миленко Јованов изјаву да је споменик Барешићу доказ да је НДХ темељ Хрватске прокоментарисао речима „темељ, зидови, таваница и кров“. Поред тога, он је написао и да Хрватска „поред фашизма од сада подржава и тероризам“.
Међутим, Анте Барешић, иницијатор подизање споменика свом рођаку сматра другачије.
„Миров отац Јуре и мој дида Мијо рођена су браћа. Ја сам осам година млађи од Мира, који је био 1950. годиште, и моје је дубоко увјерење да Миро никада није био ни терорист, а ни усташа, што није могао бити ни по датуму рођења, ни по било чему другом! Али, био је хрватски националист и борац за слободу хрватске државе. И ко мисли другачије – не говори истину“, изјавио је Анте за портал „Јутарњи.хр“.
Славица Барешић, супруга покојног хрватског емигранта, казала је да Мира Барешића никад нико у Шведској и шведским новинама није назвао терористом.
„Он је за њих био политички затвореник, за то се борио у штрајку глађу. И због тога га, зато што је имао статус политичког затвореника никад нису изручули бившој Југославији“, рекла је Барешић заједно са сином Иваном.
Барешићем у бронзи ког је израдио академски вајар Иван Кујунџић, сви су изузетно задовољни.
„Погодио га је мајсторски, као да је жив, само што не проговори“, кажу саговорници „Јутарњег“.
Како пише портал РТС-а, на откривању споменика наступиће многобројни певачи, међу којима су Душко Локин и – треба ли наглашавати? – Марко Перковић Томпсон.
Линта, међутим, наводи да је неприхватљиво и да се некажњено употребљавају усташки поздрави и певају усташке песме на концертима и спортским утакмицама, да хрватски званичници одају почаст убијеним усташким злочинцима у Блајбургу и да се подижу споменици усташким терористима у Хрватској.
„У случају да Хрватска не започне одлучан процес обрачуна са уставштвом и суочавања са својом злочиначком прошлошћу Брисел и Берлин треба да за почетак донесу одлуку о обустави финансијских средстава званичном Загребу из европских фондова“, сматра Линта.
Финансирање израде бронзане статуе вредне око 20.000 евра су преузели Баришићеви рођаци, пријатељи и саборци, уз помоћ општине Пакоштане.
Димитрије Ђурић
Извор: Недељник
