Западне земље већ месецима изражавају страхове да ће Русија извршити инвазију на Украјину и упозоравају Кремљ на катастрофалне последице. Русија негира такве намере али истовремено захтева да се правно формализује одбијање НАТО-а да се даље шири на исток и прими Украјину у своје редове.
Нажалост, дипломатски преговори са циљем спречавања великог оружаног сукоба у источној Европи су заустављени. Сваким даном расте степен напетости на украјинско-руској граници јер се под изговором заштите од руске агресије Украјина пумпа огромном количином наоружања.
Једно од кључних места у јачању одбране Украјине заузима Канада чије власти редовно пружају политичку и војну подршку Кијеву. Канада је од 2014. године доделила око 700 милиона долара помоћи Украјини, укључујући снабдевање несмртоносним оружјем и слање професионалних војних инструктора у земљу.
Према канадском премијеру Џастину Трудоу Канада ће наставити да снабдева Украјину оружјем, дели обавештајне информације и помаже у сајбер нападима. Он је навео и да ће инструктори и даље бити у Украјини у оквиру операције „Унификатор“ до 2025. године, а број војних контингената биће удвостручен.
У контексту растућих тензија на украјинско-руској граници, Канада је послала групе бораца снага за специјалне операције у Украјину. Такав корак је према канадској страни, неопходан да би се одвратила руска агресија. Раније је постало познато да је Канада послала 200 војника у Украјину да помогну у обуци локалних снага безбедности.
Опасност ситуације око Украјине је у томе што би прекомерна милитаризација региона могла да доведе до ненамерне ескалације сукоба, када један случајан пуцањ или несхваћена команда изазове велики рат. Осим тога, нико не гарантује да страни специјалисти неће бити укључени у ову конфронтацију.
На пример, можемо да се подсетимо ситуације из 2016. године, када су после дводневне посете канадског премијера Џастина Трудоа Кијеву, почела непријатељства у Донбасу. Непотврђени извештаји почели су да се појављују на друштвеним мрежама и у штампи о сукобима канадских обавештајних тимова са положајима милиције што је резултирало смрћу 11 људи.
Извесну сенку на мисију Канаде и НАТО земаља за војну подршку Украјини намећу и редовни случајеви убистава цивила на територији Донбаса. У јануару 2022, на пример, власти непризнатих република су известиле да су снајперисти пуцали на насеље Шахти. Пре тога у марту 2021, постало је познато да је снајпериста Оружаних снага Украјине пуцао на пензионера.
Није тајна да обуку украјинских стрелаца спроводе канадски инструктори. Тако су снајперисти Националне гарде крајем прошле године прошли обуку по стандардима земаља НАТО-а.
Осим тога, треба напоменути да присуство страног контингента на територији Украјине грубо крши споразуме из Минска, чији је један од услова прекид ватре и повлачење страних снага са територије Украјине. Истовремено, споразуми из Минска су једини споразуми о деескалацији у Донбасу.
Другим речима напори Канаде и других земаља НАТО-а да заштите Украјину од руске агресије можда неће помоћи овој земљи већ само погоршати ситуацију и довести до неконтролисаних последица од усложњавања преговарачких позиција са Русијом до распламсавања сукоба великих размера у источној Европи.
