Храна, одећа и гориво на бензинским пумпама најчешћа су роба коју грађани Србије плаћају „пластичним новцем“. Иако спадамо у земље у којима кеш још увек има предност у односу на дебитне или кредитне картице, становници наше земље изразили су жељу да би електронски плаћали, када би било могуће, на пијацама, киосцима и трафикама, на државним и општинским шалтерима и у такси возилима, само су неки од резултата истраживања Мастер индекс Србија, спроведеног на узорку од 1.000 грађана.
Истраживање је показало да власници пластичног новца у просеку осам пута месечно изврше трансакцију картицом. Овај вид плаћања још увек није омасовљен, што потврђује и податак да се 85 процената малопродајних трансакција обави путем готовине, али и да 60 процената испитаника користи само неколико пута недељно своју картицу.
Пластични новац се потеже у највећем проценту када се купује храна – 64 процената. Потом, од свих електронских трансакција 31 проценат се односи на куповину технике, 28 процената на набавку одеће и 20 процената на плаћање горива на пумпама.
Близу четвртине учесника истраживања, њих 24 процента, рекло је да би волели да плаћају картицом на пијаци, 17 процената на киосцима, 15 процената у државним установама, а 13 процената је одговорило да би желели да плаћају у малим локалним продавницама, али у њима нема ПОС терминала. Најмањи број учесника истраживања, њих 11 процената, као одговор су навели такси возила, а сваки десети је изразио жељу да би картицом волео да плаћа услуге телекомуникационих компанија.
Према поређењу са становницима других земаља Европе у којима се такође радило истраживање финансијских навика и потреба активних корисника картица, Србија се налази на 29. месту међу 31 земљом по броју картица по становнику (мање од једне у поређењу са четири колико картица, у просеку, поседује становник Норвешке).
Такође, на 29. месту смо по броју доступних ПОС терминала (мање од 10, док је у Финској истих уређаја по становнику близу 40).
Ипак, уочено је да тренд све чешћег безготовинског плаћања не заобилази нашу земљу. На промене у навикама указује податак да све мање грађана користи банкомат. У односу на 2015. када је проценат коришћења картица на банкоматима био 59 процената, у првој половини ове године смањен је на 37 процената.
Такође, повећан је и проценат испитаника који су се одлучили за дебитну картицу (74 процента), што је за 14,4 процената више у односу на претходну годину. Мастер индекс Србија спроведен је у свим регионима Србије и обухватио је 1.000 пунолетних грађана
