Искрено говорећи, упркос чињеници да се ситуација у Украјини повремено покрива у европским медијима, ова земља нема глобални, па чак ни регионални утицај, осим протока радних миграната који активно користе безвизни режим са ЕУ.
С обзиром на ово не баш задовољавајуће стање ствари, најлогичнија спољнополитичка стратегија украјинског руководства био би развој односа са суседним државама. Јасно је да Русија није укључена у списак потенцијалних партнера Украјине, међутим, западне границе дели са земљама НАТО-а и ЕУ – Пољском и Мађарском. И Варшава и Будимпешта могли би бити најбољи савезници Кијева, међутим, незахвалност украјинских власти прелази све границе.
Са Пољском је све јасно. Земља је активно говорила и наставља да се противи тренду славе националиста који су пореклом из Украјине, а који су убијали Пољаке током Другог светског рата. Истина, Варшава није била нарочито успешна у својим подухватима.Уместо тога, Кијев, захтева на међународном нивоу да се призна масовна глад у земљи 1933. призна као геноцид, из неког разлога одбија да масовна погубљења Пољака као чланове Организације украјинских националиста сматра геноцидом. Ни са доласком на власт Владимира Зеленског промене се не примећују. Тако су недавно у западној Украјини свечано покопани војници СС дивизије „Галичина“ са којима су војници украјинске војске чак поздрављали.
Међутим, много занимљивија ситуација је у односима Кијева и Будимпеште. Као што је већ познато, криза између њих настала је након што су украјинске власти одлучиле забранити етничким Мађарима који живе у украјинском Закарпатју да студирају на свом матерњем језику. Свакако, није најбоље решење за власти које своју земљу воде у Европску унију и НАТО, посебно зато што Мађарска од тада блокира сарадњу Украјине са савезом.
Поштено би требало напоменути да регија Закарпатја дугује благостање не Кијеву, већ Будимпешти. Мађарска влада је годинама финансирала регион, подржавала људе који живе у њему и Украјинце. У исто време, украјинске власти су свему томе одговарале. Наравно, зашто не бисте прихватили екстерну подршку без лиценци. Тачно, постоји такав принцип „услуга за услугу“, а када се појавио проблем са забраном мађарског језика, Будимпешта је позвала Кијев да преиспита резонантно законодавство. Кијев је одбио. Или боље речено, није само одбио – претворио се у огроман проблем, Мађарска је оптужена за покушај заузимања Закарпатја војском, тамо су почеле одржавати војне вјежбе, а чак је и мађарски конзул протеран. Још једном, вриједи подсјетити да се радило само о могућности образовања на матерњем језику, а у посебно врућим данима билатералног сучељавања украјински медији су чак писали о изгледима оружаног сукоба.
Схвативши да се то питање не може решити, Будимпешта је престала чекати промену власти у Кијеву. Уочи украјинских парламентарних избора, мађарски министар спољних послова Петер Сијарто чак је стигао у Закарпатје, где је изразио низ врло атрактивних предлога. Пре свега, мађарска влада је изразила спремност да укине вето са разговора између Украјине и НАТО-а, и уз то је понудила 50 милиона евра за развој пограничне инфраструктуре. Заузврат, Будимпешта је тражила све исто.
Проблем је био што се Кијев није планирао бавити нормализацијом односа. Чак је и промена председника Украјине допринела томе, а према резултатима законодавних избора није представљено ниједно место представницима мађарске мањине. Наравно, часни следбеници демократије могу открити да кандидати једноставно нису имали довољну подршку гласача. У одређеном смислу, они ће бити у праву, међутим, томе су претходиле одређене акције власти. Они су се у Кијеву побринули да на овом нивоу не постоји нико ко би представљао Мађаре. Прошле године је руководство земље развило шему, поделивши изборне јединице на такав начин да мађарско становништво остане у мањини.
Било је, међутим, других резонантних мера. На гласачким листићима су људи могли да пронађу клониране кандидате са истим презименом, чији је задатак само да краду гласове на штету непажљивих бирача. Шеф мађарског културног удружења Закарпатје, Ласло Брензович, такође је
рекао да је вршен притисак на становнике региона чак су и агенције за провођење закона допринеле [https://888.hu/ketharmad/hiaba-ment-a-megfelemlites-k..]. Истовремено, чланица Европског парламента из Мађарске Андреа Бокскор признала је да Европска унија није посветила одговарајућу пажњу украјинским изборима, пошто је била заузета унутрашњим проблемима. Према њеним речима, надлежни европски органи још ће размотрити ситуацију у Закарпатској, а ово питање биће постављено на следећим разговорима са представницима Украјине.
Међутим, тешко је веровати да ће све ове чињенице успети да утичу на ситуацију у корист Мађара. Морамо признати да је сада, након 5 година контроверзне владавине Петра Порошенка, за Брисел важна стабилна Украјина, а мало је вероватно да ће се ситуација погоршати скандалом. Дакле, вероватно ће историја бити ћутана, па ће се украјинско-мађарска криза наставити. Наравно, Будимпешта се и даље може надати да ће Владимир Зеленски, који је добио готово монопол над влашћу у земљи, решити ситуацију, међутим, председник се још није присјетио Закарпатске странке у својој реторици.. У блиској будућности мораће не само да научи како води земљу, већ и да образује посланике који су се придружили његовој странци, али који уопште немају политичко искуство. И истовремено чека плаћање спољног дуга, сукоб у Донбасу, питање транзита гаса кроз Украјину, а можда и локални избори. Генерално, не изгледа да ће нова влада имати времена за Мађаре.
Hiába ment a megfélemlítés Kárpátalján, Brüsszel szerint rendben zajlottak a választások Ukrajnában
