Љубица Гојковић: Државни удар у Црној Гори је „false flag operation“

Свједоци смо да се ових дана у Црној Гори спроводи најстрашнија медијска хистерија, која је попримила незапамћене размјере. Медији у Црној Гори потпомогнути разноразним центрима моћи крупног капитала и уз логистичку подршку безбједоносних служби НАТО држава, се сурово обрачунавају са слободномислећим народом Црне Горе. Мета су као и увијек Срби у Црној Гори. Иницијална каписла која је покренула лавину и дуго припремано иживљавање над слободним грађанима је лоше симулирани „државни самоудар“. Зато сада билтени безбједоносних структура пумпају ионако већ узаврелу атмосферу, а све под паролама „Одбрана државе“ , „Русија хоће да дестабилизује Монтенегро“ и ону увелико већ познату „Нато ће спасити Црну Гору“. Само намеће се питање од кога да је спаси? Једино можда од њих самих!

О актуелним дешавањима у Црној Гори, „државним самоударима“ ,рокадама и комбинацијама ДПС-а, медијима и очекивањима од дешавања у наредном периоду, разговарали смо са новинарком Српске телевизије, уредницом емисије Огледало, активистом Покрета Слобода Народу и истакнутим и бескомпромисним Анти-Нато борцем Љубицом Гојковић.

Како коментаришете изборе одржане у Црној Гори, као и резултат опозиције упркос  условима у којима су се ти избори одржали?

Црна Гора представља земљу парадокса по много чему па и по томе да је једногодишњи период који је претходио изборима, обиљежила неуспјешна опозициона борба на стварању услова за слободне изборе а која се финално завршила поразом опозиције на још једним краденим изборима. Тек по завршетку избора, лидери опозиције су констатовали “да се не могу признати избори у атмосфери државног удара”. Резултате избора признале су Милове инститиције. Тзв. демократски запад пружио је подршку у складу са својим интересима у Црној Гори, који се не поклапају са интересом већине грађана. Опозицији је остало да истрајава у непризнавању резултата избора и да не уђе у институције које ће се формирати у будућем периоду. Ипак мишљења сам да ће опозиција напослијетку ући у Парламент јер се не одбацују лако привилегије које из четворогодишњег мандата произилазе.

Уз традиционалан репертоар предизборних крађа те “државног удара”, Ђукановић је и на овим изборима заиграо на стару тему одбране државе од мрског руског и српског непријатеља који би да угрозе наводно суверенитет Црне Горе. Након економског уништавања земље, Ђукановићу није ништа ни преостало осим да себе представља екслузивним бранитељем црногорске државности што ће овјековјечити када Црну Гору уведе у НАТО, мимо воље грађана. И то је био смисао ових избора: Да ДПС добије још један мандат да озваничи окупацију земље и њен суноврат : Сугурним кораком. Зато је опозиција  морала бојкотовати овакве изборе како не би учествовала у симулацији и превари грађана. А ако је већ изашла на изборе морала је постићи јединство. Док је Ђукановић бранио државу од њих, они су потенцирали социо-економске теме и практично елиминисали националне теме из кампање као и анти-нато тематику. Зато је Демократски Фронт утрошио значајна средства на погрешну тематику, док је коалиција Кључ подбацила у значајној мјери због чега би лидери те коалиције морали размишљати о повлачењу из политике (а и лидери других странака који би морали поднијети оставку).

По вашем мишљењу која је позадина наводног „државног самоудара“ и какав ће бити епилог цијеле те приче ?

Ријеч је о по свему судећи false flag operation а које су Американци изводили у земљама у којима су имали конкретан стратешки интерес који се састојао у елимисању политичке конкуренције, извођењу обојених револуција или свргавању власти која им није по вољи, С тим што је овдје циљ елимисање проруских и анти-нато опозиционих снага које никако не смију да дођу на власт нити да буду у позицији да угрозе црногорски пут у НАТО или опстанак Мила Ђукановића на власти. Зато је како би се опозиција дискредитовала у очима домаће и међународне јавности, откривена намјера да се уз помоћ радикално настројених српских група насилно заузме власт, ухапси Ђукановић и узрокује крвопролиће. Зато није случајно што ови “опаки терористи” који наизглед нису способни за такве операције нити имају такве досијее, долазе из Србије, што су симпатизери Равногорског Покрета и што је њихов вођа учествовао у анти-нато акцијама. Врхунску перверзију у свему представља директно оптуживање руских формалних центара моћи који су наводно финансијери овог замишљеног удара на Црну Гору док се инспираторима сматра Демократски Фронт. Све ово изгледа као сјајан алиби Ђукановићу да у земљи заведе антируску и антисрпску климу као у Украјини и озваничи политику отворене репресије над слободним људима и противницима власти. Стварност је потпуно другачија а једина терористичка група која угрожава грађане Црне Горе је она која је на власти  у садејству са “западним партнерима” а који свакако немају добре планове ни за Црну Гори ни за регион, судећи по политици коју воде.

Како коментаришете изјаву премијера Александра Вучића поводом догађаја у Црној Гори, као и његове наводе о томе да овакав сценарио има „елементе иностраности“?

Наступ српског премијера ме није изненадио ако узмемо у обзир, пријатељске и присне односе Александра Вучића са црногорским режимом и премијером Ђукановићем.

Први наступ премијера Вучића наговијестио је да је ријеч о монтираној афери. Он је изјавио да није упознат са таквим информацијама о стварању терористичке организације на територији Србије. У другом наступу Вучић је потврдио наводе црногорског тужилаштва и помогао Ђукановићу, на срамоту Србије и српског народа. Његова верзија се сада битно разликује од верзије Ђукановића што само свједочи о једном: Да политика руководи доминантно  овим процесом. Пуно контрадикторности и тајновитости у изјавама и српског и црногорског премијера говори или о неозбиљности црногорских и српских безбједносних служби или о траљавом оправдању за монтирану аферу о терористичком удару, која је послужила конкретним политичким интересима Ђукановића.

Како видимо након тога, српски премијер је препознао повећан уплив страних шпијуна и са истока и са запада који наводно угрожавају суверенитет земље. Мислим да ниједна озбиљна Влада не обзнањује такве информације на такав начин јавности, те да је Србија изгубила суверенитет од петог октобра а посебно доласком Вучића на власт. Таква изјава може да буде увод у реформу безбједносних структура што се у Црној Гори већ дешава као један од основних услова уласка Црне Горе у НАТО. То подразумијева елиминацију руског утицаја у том сектору.

Шта мислите о трећој абдикацији Мила Ђукановића у корист координатора свих служби безбједности Душка Марковића?

Треће повлачење Ђукановића са државних функција ме не изненађује, јер је он и раније у више наврата поручивао да би се радо склонио са функције премијера како би се посветио бизнису. Знаковито је то што се и 2012. кандидовао на изборима као и овај пут када је ДПС требао свим средствима да освоји изгубљено повјерење у осиромашеној, подијељеној и девастираној Црној Гори. Ђукановић очито, након свега зла које је учинио Црној Гори и након 27. година непрекидне власти представља sui generis. Његови гласачи и поданици су у томе јединствен примјер јер попут жртве која је навикла на злостављање непрекидно бирају свог мучитеља. Душко Марковић је на  челним позицијама обавјештајних служби већ дужи низ година година а тај период обиљежила су убиства полицијског функционера Славољуба Шћекића, новинара Душка Јовановића, пребијања и напада на новинаре, успон организованог криминала у земљи, обрачун мафијаших група. Његов долазак на мјесто премијера не обећава ништа ново већ наставак погубне политике ДПС-а. Није искључено да ће Ђукановић као и периоду када је Игор Лукшић био премијер, настојати да контролише Владу са позиције предсједника ДПС-а. Црна Гора ће наставити да распродаје земљу а у интересу Прве фамилије и њихових страних и домаћих партнера. Наставиће се антисрпска политика и обрачун са Митрополијом црногорско-приморском.

Данас смо свједоци таквог сценарија а не процесуирања функционера ДПС-а за све оно што су учинили на штету државе Црне Горе и њених грађана, што је предуслов за демократизацију земље.

Да ли је могуће да опозиција склопи Владу са мањинским партијама, као и уколико ДПС ипак формира Владу какве су шансе опозиције да донесе неопходне промјене у Црној Гори?

Такав сценарио је слабо могућ, захваљујући руководствима мањинских партија које на штету сопственог народа подржавају Демократску партију социјалиста дужи низ година.

Мањинске партије и њихова руководства су до те мјере инструментализована да у Црној Гори важе за привезак ДПС-а и оне који ДПС увијек безусловно подржавају. Иако се Црна Гора често кити мултикултуралношћу као својом особеношћу те међунационлним складом, у стварности мањине су увијек подржавале власт а на штету српског народа у Црној Гори у којима и даље виде непријатеље. Зато и они представљају тег о врату слободног народа у Црној Гори јер се у овим пресудним тренуцима њихова руководства воде сопственим интересима а не интересима насушне потребе за демократизацијом земље која стење под оковима двоиподеценијске власти.

Мишљења сам да ће њихови лидери у покушају што бољег “продавања” ДПС-у могуће нудити опозицији, како би касније код власти извојевали што боље учешће у власти и што боље привилегије.

Уколико сумирамо све ове околности које нису баш повољне, шта мислите како ће се одвијати ситуација у Црној Гори у наредном периоду, како ће тећи процес увлачења Црне Горе у Нато и да ли Анти Нато борба која се одвија у овој констелацији снага, са опозицијом која не посједује полуге моћи које би знатно могле утицати на ту одлуку, може донијети неке резултате?

ДПС ће сасвим извјесно формирати Владу са мањинама и тако још једном прогласити власт насталу на краденим изборима. Први задатак ове Владе биће увлачење Црне Горе у НАТО на недемократски начин у НАТО алијансу у Скупштини. То је посебан злочин према грађанима Црне Горе који према свакој независној анкети показују неупитно негативно расположење. Сумњам да ће Влада Душка Марковића, показати неопходан демократски капацитет па расписати референдум на коме би би власт изгубила. Ипак како сам то и у ранијим одговорима навела, тиме се заиста ризикује стабилност у земљи па се искрено надам да ће у том случају народ Црне Горе одговорити масовним изласком на улице. У случају уласка у НАТО, суштински питање је рата или мира, питање је стављања Црне Горе у фронт против Русије и угрожавање суверенитета и интегритета земље а у корист оних који су не тако давно бомбардовали Црну Гору.

Покрет Слобода Народу чији рад веома поштујем и цијеним и у коме учествујем, истински је антисистемски и анти-нато покрет, који је организовао на десетине протеста  како би указао на погубност такве политике и неопходност војне неутралности. Постизање војне неутралности је један од најважнијих предуслова демократизације Црне Горе и гарант очувања добрих односа са Русијом и западом. Такви Покрети и удружења, настали самокупљањем грађана и којим не руководи ниједан страни нити домаћи центар моћи, биће у будућности веома потребни Црној Гори јер се обично из њих рађају искрене опозиционе идеје које могу да окупе велики број разочараних грађана. Опозиција мало шта може да учини на том плану у контролисаном систему, осим уколико се не одлучи на другачије методе дјеловања.

Каква је медијска слика у Црној Гори, да ли у Црној Гори има слободних медија и какав је положај Српске телевизије као једине такве у Црној Гори ?

Медијска слика у Црној Гори савршен је приказ стања “контролисане демократије”. Дакако у Црној Гори постоје режимска гласила и медији, постоје и медији који опозиционо дјелују али сви они никада неће довести у питање систем који се контролише извана нити евроатлантске интеграције, иако је став грађана по том питању сасвим другачији. И они су контролисани од стране домаћих и страних центара моћи те у складу са тим интересима прилагођавају своју уређивачку политику и утичу на јавно мњење.

Тако смо у вријеме НАТО кампање у Црној Гори били засипани са свих медија, агресивном НАТО кампањом. Једини изузетак када је ријеч о телевизијским медијима била је Српска телевизија која је емитовала на десетине репортажа, округлих столова и гостовања са оним појединцима који иначе не би могли на другим медијима, да слободно говоре. Српска телевизија такође представља тренутно једини медиј који у својим садржајима подсјећа на традиционални српски идентитет и дискриминацију српског језичког, културног и вјерског идентитета. Зато је изложена притисцима од стране власти па је тако у предизборној кампањи један кабловски оператер  уклонио Српску телевизију са листе канала. То није наишло нажалост на реакцију других медија. У Црној Гори нема слободних медија, част ријетким изузецима. На Српској телевизији одувијек имам слободу уређивања емисија које водим како у смислу избора гостију тако и у смислу избора тема,  што је у оваквом систему привилегија.

Разговор водио: Милован Марковић